Једна од најважнијих операција у електроници јесте појачавање. Појачавање је процес при којем се снага сигнала увеличава. Сада ћемо за пример узети и размотрити систем управљања аутомобила: захваљујући хидраулици мали напори који производи возач са воланом, претварају се у знатно веће напоре предњих точкова аутомобила. На овом примеру можемо посматрати основну сврху појачавања: мали улазни сигнал користи се за управљање много снажнијим излазним сигналом.
У електроници најпростији пример појачивачког уређаја представља релеј. Релативно слаби улазни сигнал користи се за управљање електромагнетом, који привлачи иглу и затвара контакте. Ти контакти наводе моћни излазни сигнал да путује даље на следећи део кола.
Иако си и сада користе у снажним колима релеји се све чешће замењују електричним уређајима.
Електрични уређаји за појачавање се обично сматрају активним компонентама, за разлику од елемената кола који ништа не појачавају, таквих као отпорници, кондезатори, индуктивна кућишта, које се обједињују под називом пасивне компоненте.
Биполарни транзистори су најраспрострањенији активни уређаји у електроници. Да бисмо размотрили унутрашњу структуру транзистора потребно је довољно добро знање о миктоелектроници. Зато и нећемо разматрати то питање, те ћемо одмах прећи на објашњанање тога шта све може тај уређај. Транзисто ћемо сматрати за "црну кутију" која се графички представља на следећи начин:
На цртежу горе су представљена два типа биполарних транзистора: PNP и NPN. Ми ћемо радити само NPN транзистрима. За PNP транзисторе важе сличне шеме. Погледајмо сада на цртежу ниже како се условно означавају контакти транзистора: К - Колектор, Б - База, Е - Емитер.
Код рада са транзисторима важно је запамтити да они представљају уређаје за појачавање, којима се управља струјом (не напоном): ако мала струја улази у базу то доводи до знатно већој струји колектора.