What is Neurofeedback: An Update

D. Corydon Hammond

Physical Medicine & Rehabilitation, University of Utah School of Medicine, Salt Lake City, Utah, USA

To cite this article: D. Corydon Hammond (2011): What is Neurofeedback: An Update, Journal of Neurotherapy: Investigations in Neuromodulation, Neurofeedback and Applied Neuroscience, 15:4, 305-336.

 

Что такое нейробиоуправление: современный взгляд

 

D. Corydon Hammond

 

Написанная для обучения как профессионалов, так и широкой общественности, эта статья приводит обновленную информацию и обзор литературы в области нейробиоуправления (ЭЭГ биологической обратной связи). Объясняются процессы обследований и обучения. Затем выделяются области, в которых нейробиоуправление используется как лечение, и представляются результаты клинических исследований. Приводятся данные о потенциальных рисках, побочных эффектах и негативных реакциях, даются рекомендации для выбора законно практикующим квалифицированным врачом.

 

(перевод на русский язык – Федотчев А.И., fedotchev@mail.ru)

 

Введение

 

В конце 1960-х и 1970-е годы стало известно, что можно перестраивать и переобучать паттерны мозговых волн (Kamiya, 2011; Sterman, LoPresti, & Fairchild, 2010). Некоторые из этих работ начались с тренировок на повышение альфа-мозговой активности с целью увеличения релаксации, в то время как другие работы, начавшиеся в университете California, Los Angeles, были сосредоточены в первую очередь на животных, а затем и на человеке для оказания помощи при неконтролируемой эпилепсии. Это обучение мозговых волн называется ЭЭГ-БОС или нейробиоуправление. До более детального обсуждения, автор рассмотрит некоторую предварительную информацию о мозговых волнах.

Мозговые волны наблюдаются на различных частотах. Некоторые из них являются быстрыми, а другие – довольно медленными. Классические имена этих частотных полос ЭЭГ - дельта, тета, альфа, бета и гамма. Они измеряются в циклах в секунду или герцах (Гц). Следующие определения, хотя и без научной строгости, предоставят читателю общую концепцию деятельности мозга, связанной с различными полосами частот.

Гамма мозговые волны очень быстрые - выше 30 Гц. Хотя и требуются дальнейшие исследования этих частот, мы знаем, что часть этой деятельности связана с интенсивно акцентированным вниманием и с оказанием помощи мозгу в обработке и связывании воедино информации из различных областей коры.

Бета-волны, как правило, небольшие, но относительно быстрые (выше 13-30 Гц) и связаны с состоянием мысленной, интеллектуальной деятельности и внешне ориентированной концентрации. Это, в основном, «шустрый взгляд», состояние боевой готовности. Активность в нижней части этой полосы частот (например, сенсомоторный ритм, или SMR) связана с расслабленным вниманием.

Альфа-волны мозга (8-12 Гц) медленнее и больше по амплитуде. Они, как правило, связаны с состоянием релаксации. Активность в нижней части этого диапазона представляет в значительной степени состояние, когда мозг смещается в сторону холостого хода, расслаблен и как бы выключен, ожидая, чтобы ответить, когда это необходимо. Если человек просто закрывает глаза и начинает воображать что-то мирное, менее чем за полминуты начинает проявляться увеличение альфа-мозговых волн. Эти волны особенно велики в задней трети головы.

Тета (4-8 Гц) активность, как правило, представляет более сноподобное состояние ума, которое связано с умственной неэффективностью. При очень медленных частотах тета мозговая активность отражает очень расслабленное состояние, которое представляет сумеречную зону между бодрствованием и сном.

Дельта волны (.5-3,5 Гц) очень медленные, большой амплитуды и отражают то, что мы испытываем в глубоком, укрепляющем сне. В общем, разные уровни сознания связаны с доминированием определенных мозговых волн.

Следует отметить, однако, что у каждого из нас всегда имеется некоторая степень каждой из этих мозговых частот, присутствующих в различных частях нашего мозга. Дельта ритм будет отмечаться, например, когда участки мозга «идут отдыхать», чтобы заняться подкреплением, и дельта также ассоциируется с трудностями обучения. Если кто-то впадает в дремоту, то увеличиваются дельта- и более медленные тета-волны, а если человек невнимателен к внешнему окружению и погружается в себя, количество тета растет. Если кто-то находится в исключительно взволнованном и напряженном состоянии, то чрезмерно высокая частота бета-волн может присутствовать в различных частях головного мозга, но в других случаях это может быть связано с избытком неэффективной альфа-активности в лобных областях, которые связаны с эмоциональным контролем.

Лица с синдромом дефицита внимания и гиперактивности (ADHD), черепно-мозговыми травмами, инсультами, эпилепсией, пороками развития, синдромом хронической усталости и фибромиалгией, как правило, демонстрируют чрезмерные медленные волны (как правило, тета, а иногда избыток альфа). Когда чрезмерное количество медленных волн присутствует в исполнительной (фронтальной) части мозга, становится трудно контролировать внимание, поведение, и/или эмоции. У таких людей, как правило, отмечаются проблемы с концентрацией, памятью, контролем за управлением порывами и настроением, или гиперактивность. У них есть проблемы с фокусировкой внимания и уменьшенная интеллектуальная эффективность.

Как читатель может видеть, в том, как работает мозг, есть определенная сложность. Исследования (Hammond, 2010b) обнаружили, что существует гетерогенность паттернов ЭЭГ, связанная с различными диагностическими условиями, такими, как ADHD, тревожность или обсессивно-компульсивное расстройство. Например, научные исследования выявили как минимум три основных подтипа ADHD, ни один из которых не может быть диагностирован только наблюдением за поведением человека, и каждый из них требует своего протокола лечения. Картина еще более осложняется тем, что иногда есть и другие коморбидные проблемы, а не просто только ADНD. Поэтому соответствующая начальная оценка важна перед тем, как переходить к процедурам Neurofeedback, чтобы определить, какие частоты ЭЭГ в избытке или недостатке, есть ли проблемы в скорости обработки или когерентности, а также в каких конкретно частях мозга. Правильная оценка позволяет сделать лечение индивидуализированным с учетом данного пациента.

Neurofeedback обучение – это EEG биоуправление. Во время типичной тренировки, один или больше электродов расположены на коже головы и один или два, как правило, ставятся на мочки ушей. Затем, высокотехнологичное электронное оборудование обеспечивает в режиме реального времени мгновенную обратную связь (как правило, слуховую и визуальную) о вашей мозговой деятельности. Электроды позволяют измерить электрические паттерны, поступающие из головного мозга, так же, как врач слушает сердце от поверхности вашей кожи. Электрический ток не поступает в мозг. Электрическая активность вашего мозга поступает в компьютер и записывается.

Как правило, пациенты не могут надежно воздействовать на паттерны своих мозговых волн, потому что они испытывают недостаток в осведомленности о них. Тем не менее, когда они могут увидеть свои мозговые волны на экране компьютера через несколько тысячных секунды после того, как они происходят, это дает им возможность влиять и постепенно изменять их. Механизм действия, как правило, считается оперантным кондиционированием (обусловливанием). Мы буквально переобучаем и перетренируем мозг. Сначала эти изменения недолговечны, но они постепенно становятся долговечнее. При продолжении обратной связи, тренировке и практике более здоровые мозговые волны наблюдаются у большинства людей. Как указано ниже в этой статье, большинство исследований показывают, что значительные улучшения наблюдаются в 75-80% случаев. Процесс немного походит на упражнения или физиотерапию мозга, улучшающую познавательные способности, гибкость и контроль. Таким образом, независимо от происхождения симптомов - от ADHD, необучаемости, инсульта, черепно-мозговой травмы, дефицита после нейрохирургических вмешательств, неконтролируемой эпилепсии, когнитивной дисфункции, связанной со старением, депрессией, тревогой, обсессивно-компульсивным расстройством, аутизмом или других условий, обучение нейробиоуправлению предлагает дополнительные возможности для реабилитации через непосредственное переобучение электрических процессов в головном мозге.

Захватывающая вещь состоит в том, что даже тогда, когда проблема является биологической по своей природе, теперь есть другая альтернатива лечения, чем просто полагаться на лекарства. Neurofeedback также используется все больше и больше, чтобы обеспечить максимальную производительность у '' нормальных '' индивидов, руководителей и спортсменов. Более десяти лет назад, Фрэнк Даффи, доктор медицинских наук, профессор и педиатрический невропатолог Гарвардской медицинской школы, заявил в журнале «Клиническая электроэнцефалография», что нейробиоуправление ''должно играть главную терапевтическую роль во многих сложных областях. На мой взгляд, если какое-либо лекарство продемонстрировало бы такой широкий спектр эффективности, оно было бы универсально признано и широко использовалось'' (Duffy, 2000, стр. v). ''Это должно быть принято всерьез'' (стр. VII).

Значительное число исследований было опубликовано с тех пор. В этой статье, написанной для информирования как профессионалов, так и широкой общественности о нейробиоуправлении, дается обзор литературы без стремления цитировать каждую публикацию со всеми методическими деталями.

 

ОЦЕНКА ПЕРЕД Neurofeedback ОБУЧЕНИЕМ

 

Некоторые люди хотят просто купить собственное оборудование для нейробиоуправления и тренироваться сами или тренировать своих детей. Как объясняется далее в этой статье, это чревато потенциальным вредом или неэффективностью. Для того, чтобы быть эффективным, нейробиоуправление необходимо проводить или под наблюдением кого-то со специализированными знаниями относительно функций мозга, или кто хорошо осведомлен, как работать с оборудованием и программным обеспечением.

Как уже говорилось, для обучения, чтобы оно было успешным и не приводило к побочным эффектам, жизненно важно выполнить начальное обследование, а обучение должно быть индивидуализированным и приспособленным к отличительным паттернам мозговых волн и симптомам каждого человека. Каждый человек не нуждается в одном и том же обучении и в тех же условиях, и исследования показали, что паттерны мозговых волн человека нельзя отличить, лишь наблюдая поведенческие симптомы. Поэтому, прежде чем делать обучение Neurofeedback, законно лицензированные врачи захотят задать вопросы о клинической истории клиента или пациента. Иногда в более серьезных случаях они могут предложить делать нейропсихологические или психологические тестирования. Компетентные врачи (Hammond и др., 2011) также будут делать тщательную оценку и исследовать паттерны мозговых волн. Некоторые практикующие могут сделать оценку, помещая один или два электрода на кожу головы и измеряя мозговые волны в ограниченном числе областей мозга. Другие врачи будут выполнять более всестороннюю оценку посредством регистрации количественной электроэнцефалограммы (QEEG) и карт мозга, где 19 или более электродов помещается на кожу головы.

QEEG является инструментом для объективной и научной оценки функции мозговых волн человека. Процедура обычно занимает от 60 до 75 мин и состоит из размещения шапочки на голове, которая содержит небольшие электроды для измерения электрической активности, генерируемой мозгом. Это делается в то время, как клиент отдыхает спокойно с закрытыми или открытыми глазами, а иногда во время задания. После этого, используется тщательный процесс обработки записи, чтобы удалить возможные артефакты, которые имели место, когда глаза двигались или пациент моргнул, или от движения тела, или напряжение в челюсти, шее, или на лбу. Зарегистрированные ЭЭГ данные затем статистически сравниваются со сложной и большой нормативной базой, которая обеспечивает научно объективную информацию о том, как мозгу следует функционировать в возрасте клиента. Эта процедура оценки позволяет профессионалам определить в научной, объективной манере, значительно ли паттерны мозговых волн клиента отличаются от нормальных, и если так, то чем, как и где они отличаются.

Начиная с 1970-х и 1980-х годов было много исследований электроэнцефалограммы для широкого круг проблем. Многочисленные свидетельства, обобщенные в работе Thatcher (2010), доказали достоверность оценки электроэнцефалограммы, а также сотни научных исследований были опубликованы с использованием количественной оценки ЭЭГ. Эти исследования показали, что QEEG обладает документированной способностью помочь в диагностике разнообразных состояний. Это легкие черепно-мозговые травмы (ЧМТ, а также связанные со спортом контузии), ADHD, дефициты обучения, депрессии, обсессивно-компульсивное расстройство, тревога, панические расстройства, злоупотребление наркотиками, аутизм, а также ряд других состояний, в том числе шизофрения, инсульт, эпилепсия и слабоумие (Alper, Prichep, Kowalik, Rosenthal, & John, 1998; Amen et al., 2011; Barry, Clarke, Johnstone, McCarthy, & Selikowitz, 2009; Clarke, Barry, McCarthy, & Selikowitz, 2001; Clarke et al., 2007; Harris et al., 2001; Hoffman et al., 1999; Hughes & John, 1999; Newton et al., 2004; Thatcher, 2010; Thatcher et al., 1999).

QEEG оказалась даже в состоянии предсказать результаты лечения таких заболеваний, как ADHD (Suffin & Emory, 1995), а также алкоголизма и наркомании (Bauer, 1993, 2001; Prichep, Alper, Kowalik, John, et al., 1996; Prichep, Alper, Kowalik, & Rosenthal, 1996; Winterer et al., 1998). Американская Психологическая Ассоциация одобрила QEEG как инструмент практики психологов для соответственного образования, а Международное общество Neurofeedback и Исследований (ISNR) аналогичным образом одобрило его использование квалифицированными специалистами, которые получили надлежащее обучение (Hammond и др.,2004) и создали стандарты для использования электроэнцефалограммы в нейробиоуправлении. Лица, которые сертифицированы по этой специальности, могут быть идентифицированы либо через EEG & Clinical Neuroscience Society (http://www.ecnsweb.com/provider-directory.html), либо через Quantitative Electroencephalography Certification Board (http://www.qeegboard.org).

 

Neurofeedback ОБУЧЕНИЕ

 

После завершения начального ЭЭГ обследования и установления целей лечения, наиболее часто один или более электродов размещаются на кожу головы и один или более на мочках уха для Neurofeedback тренировок. Обучающийся, как правило, смотрит на экран компьютера или слушает аудиосигналы, особенно при выполнении задач, таких, как чтение. Эти учебные сеансы призваны помочь человеку постепенно менять и переучивать паттерны их мозговых волн. Например, некоторые люди могут нуждаться в навыке увеличивать частоту или размер мозговых волн в определенных областях мозга, в то время как другие люди нуждаются в обучении для уменьшения частоты и амплитуды их мозговых волн. Обычно начальные улучшения начинают проявляться в течение первых 5-10 сессий. Продолжительность лечения может быть 15-20 сеансов для беспокойства или бессонницы, но при других состояниях, таких, как ADHD или трудности обучения, необходимо от 30 до 50 сеансов, в зависимости от степени тяжести проблемы. Каждый сеанс обычно длится около 20 до 25 мин после установки оборудования. При лечении очень сложных состояний или когда несколько расстройств присутствуют одновременно, клиницист не всегда может предусмотреть заранее, сколько сеансов лечения может потребоваться.

 

СПЕЦИАЛИЗИРОВАННЫЕ ВИДЫ Neurofeedback

 

Есть несколько инновационных форм нейробиоуправления, которые должны быть объяснены. Oни отличаются характерными особенностями от традиционных методов Neurofeedback, которые были описаны, и тем не менее каждый из них представляет важное и захватывающее достижение в нашей технологии.

 

Обучение Медленных Кортикальных Потенциалов

(Slow Cortical Potentials Training)

 

Говоря технически, медленные корковые потенциалы являются положительными или отрицательными поляризациями ЭЭГ в очень медленном диапазоне частот от 0.3 Гц до обычно около 1,5 Гц. Они могут рассматриваться как базовый постоянный потенциал, на котором осуществляются переменные вариации ЭЭГ-активности. В общем виде, существуют отрицательные сдвиги постоянного потенциала, происходящие во время когнитивной обработки (для создания возбуждающих эффектов), и положительные медленные сдвиги корковых потенциалов, которые возникают во время торможения корковых сетей. Во время и до эпилептического припадка, например, кора головного мозга является электроотрицательной, и этот же самый вид возбудимости, как правило, наблюдается перед многими видами мигреней. После припадка, когда кора головного мозга устает, она имеет тенденцию становиться электро-положительной.

Обучение нейробиоуправлению медленными корковыми потенциалами предпринято в ряде работ (Kotchoubey, Blankenhorn, Froscher, Strehl, & Birbaumer, 1997; Kotchoubey et al., 2001; Strehl et al., 2006), в частности в Европе, с эпилепсией и СДВГ. Этот тип нейробиоуправления может также иметь большой потенциал в лечении мигрени (Kropp, Siniatchkin, & Gerber, 2002). В этом тренинге, один электрод размещается в центре верхней части головы и один за каждым ухом, в то время как клиент фокусируется на изменении визуального отображения на компьютере (Strehl, 2009).

 

Низкоэнергетичная система Neurofeedback

(THE LOW ENERGY NEUROFEEDBACK SYSTEM)

 

Low Energy Neurofeedback System (LENS, Hammond, 2007b; Larsen, 2006; Ochs, 2006) является уникальной и пассивной формой нейробиоуправления, которая производит свои эффекты через обратную связь, что включает в себя очень крошечное электромагнитное поле, которое имеет напряженность поля 10⌐18 Вт/см2. Эта обратная связь настолько мала, что она является эквивалентом только одной 400-й силы ввода, которую мы получаем от простого подведения телефона к уху, и близка по интенсивности к выходу, поступающему из часовой батарейки.

Эта обратная связь предъявляется с 1-секундными интервалами через электродные провода, в то время как пациент остается относительно неподвижным, как правило, с закрытыми глазами. Она корректируется 16 раз в секунду, чтобы оставаться на определенное количество циклов в секунду быстрее, чем доминирующая мозговая частота. Большинство предварительных исследований и клинический опыт являются обнадеживающими, судя по статьям о лечении с помощью LENS таких состояний, как ЧМТ (Hammond, 2010c; Schoenberger, Shiflett, Esdy, Ochs, & Matheis, 2001), фибромиалгия (C. C. S. Donaldson, Sella, & Mueller, 1998; Mueller, Donaldson, Nelson, & Layman, 2001), гнев (Hammond, 2010a), синдром беспокойных ног (Hammond, в печати), ADНD, тревога, депрессия, бессонница и другие состояния (Larsen, 2006; Larsen, Harrington, & Hicks, 2006). LENS даже была использована для модификации проблемы поведения у животных (Larsen, Larsen, et al., 2006).

Преимущества LENS заключаются в том, что данный подход дает результаты быстрее, чем традиционные виды нейробиоуправления, и он может быть использован с детьми младшего возраста и с физическими лицами, которые менее мотивированы и которые не имеют импульса управления или выносливости, которые требуются с другими подходами нейробиоуправления.

 

Хемоэнцефалография

(Hemoencephalography)

 

Есть два разных hemoencephalography (HEG) системы, которые обеспечивают обратную связь, которая, как считается, влияет на мозговой кровоток (Toomim & Carmen, 2009). Предварительные исследования, состоящие из отчетов о клинических случаях, кажутся обнадеживающими (Carmen, 2004; Coben & Pudolsky, 2007b; Duschek, Schuepbach, Doll, Werner, & Reyes Del Paso, 2010; Friedes & Aberbach, 2003; Mize, 2004; Sherrill, 2004; Toomim et al., 2004), возможно, особенно с мигренью.

 

Тренировка в реальном времени нейробиоуправлению по Z-Score

(Live Z-Score Neurofeedback Training)

 

Тренировка в реальном времени нейробиоуправлению по Z-Score является наиболее недавним новшеством, которое, как правило, использует два, четыре или больше электродов на голове. Непрерывные расчеты в реальном времени производятся для сравнения путей, по которым мозг функционирует на различных переменных (например, мощность, асимметричность, фаза-лаг, когерентность), с научно обоснованной нормативной базой. Обратная связь затем формируется на основе момент-к-моменту статистических сравнений с нормами для приблизительной возрастной группы пациента. Как и в случае других методов нейробиоуправления, обратная связь предназначается для указывания мозгу направления к нормированной функции. Эта обратная связь часто состоит в просмотре DVD, где изображение тускнеет и мерцает, когда человек не достигает нужного результата, и становится все более ясным и ярким, когда его мозг функционирует ближе к норме. На данный момент, большинство из того, что было опубликовано с этим подходом, является клиническими описаниями (Collura, 2008a, 2008b, 2009; Collura, Guan, Tarrant, Bailey, & Starr, 2010; Collura, Thatcher, Smith, Lambos, & Stark, 2009), за исключением недавнего контролируемого исследования, показывающего положительные результаты с бессонницей (Hammer, Colbert, Brown, & Ilioi, 2011). Эти предварительные результаты, которые включают в себя пред- и доочистку QEEGs, являются весьма обнадеживающими. Расширение этого подхода будет более доступным при использовании шапочки с 19 электродами для обучения.

 

Нейробиоуправление LORETA (Low Resolution Tomography)

LORETA Neurofeedback Training

 

LORETA относится к виду электромагнитной томографии с низким разрешением. Это своего рода анализ электроэнцефалограммы, который обеспечивает оценку расположения основных генераторов (например, в передней поясной, островковой, веретеновидной извилинах - anterior cingulate, insula, fusiform gyrus) ЭЭГ активности пациента в пределах определенного диапазона частот. Очень предварительные исследования (Cannon & Lubar, 2007; Cannon et al., 2007; Cannon et al., 2006; Congedo, Lubar, & Joffe, 2004) опубликованы об этом подходе. Он требует более трудоемкой подготовки, при которой все 19 электродов шлема должны быть применены в каждой сессии. Считается, что такой подход может иметь потенциал для улучшения результатов в сложных случаях и/или сократить продолжительность лечения, и предварительный отчет (Cannon & Lubar, 2011) свидетельствует о том, что изменения могут быть прочными.

 

Functional MRI Neurofeedback

 

Функциональная магнитно-резонансная томография (ФМРТ) - это очень сложный тип нейровизуализации, которая исследует активацию мозга, чтобы оценить, как мозг функционирует (в отличие от МРТ, которая рассматривает структуры мозга). Увлекательным научным продвижением в течение последних нескольких лет было использование ФМРТ для нейробиоуправления (Caria et al., 2007; deCharms, 2007; deCharms et al., 2004; deCharms et al., 2005; Haller, Birbaumer, & Veit, 2010; Johnston, Boehm, Healy, Goebel, & Linden, 2010; Rota et al., 2009; Weiskopf et al., 2004; Weiskopf et al., 2003; Yoo et al., 2006). Преимуществом метода ФМРТ нейробиоуправления является то, что он может исследовать функционирование глубоких подкорковых областей мозга. Однако, серьезный практический недостаток ФМРТ нейробиоуправления состоит в том, что он невероятно дорогой и с оборудованием, которое стоит примерно $ 1 миллион или более, а также чрезвычайные повседневные расходы. Этот подход пока не кажется чем-то, что будет являться вариантом лечения в обозримом будущем.

 

Сферы применения Neurofeedback: ЛЕЧЕНИЕ ADD / ADHD

 

С конца 1970-х годов, метод нейробиоуправления был исследован, уточнен и протестирован для лечения ADD/СДВГ и трудностей обучения. Клинические работы доктора Джоэл Lubar и его коллег (например, Lubar, 1995) в Университете штата Теннесси, а также многие другие неоднократно показали, что можно переобучить мозг. На самом деле, одно рандомизированное контролируемое исследование (Levesque, Beauregard, & Mensour, 2006) документально с ФМРТ нейровизуализацией обнаружило положительные изменения в функции мозга у детей с СДВГ, сопровождаемые поведенческими изменениями после лечения.

Эти исследования обеспечивают сильную поддержку в пользу эффективности нейробиоуправления при лечении ADD/СДВГ. В то время как в среднем результаты стимулирующего медикаментозного лечения длятся всего 3 недели, и только в 4 исследованиях они длились 14 месяцев или дольше, Lubar (1995) опубликовал результаты 10-летнего периода наблюдения и обнаружил, что у 80% клиентов, нейробиоуправление может существенно улучшить симптомы ADD/СДВГ и что эти изменения сохраняются. Rossiter and LaVaque (1995) обнаружили, что 20 сессий нейробиоуправления сопоставимы с результатами улучшения внимания и концентрации после приема Риталина. Fuchs, Birbaumer, Lutzenberger, Gruzelier, and Kaiser (2003) и Rossiter (2005) также показали сопоставимые улучшения с Риталином.

Drechsler et al. (2007) обнаружили, что тренировка медленных корковых потенциалов дает более высокие результаты, чем групповая терапия у СДВГ детей. Также было обнаружено в рандомизированном контролируемом исследовании, что нейробиоуправление превосходит ЭМГ биоуправление (Bakhshayesh, 2007). При обследовании длительностью 1 год Monastra, Monastra, и Джордж (2002) обнаружили, что после Neurofeedback данные превосходят улучшения по сравнению с Риталином и не требуют продолжения препарата. В рандомизированном контролируемом исследовании, Leins и др. (2007) показали, что 30 сеансов тренировки медленных корковых потенциалов или применения традиционных методов нейробиоуправления оба были эффективны с точки зрения улучшения познавательной активности, сосредоточения внимания и поведения, а также улучшения IQ, которые оставались стабильными через 6 месяцев после лечения.

Gevensleben et al. (2009b) в рандомизированном контролируемом исследовании документально продемонстрировали превосходство нейробиоуправления по сравнению с компьютерными тренировками навыками внимания. Поведенческие улучшения и сосредоточение внимания были обнаружены стабильно в течение 6-месячного наблюдения в научных исследованиях Strehl et al. (2006) и Gevensleben et al. (2010), a последний обнаружил, что тренировки нейробиоуправлению дают более высокие результаты по сравнению с компьютеризированными тренировками навыка внимания, как это делали Holtmann и другие (2009).

Два рандомизированных двойных слепых плацебо контролируемых исследования (deBeus & Kaiser, 2011; deNiet, 2011) документально подтвердили эффективность нейробиоуправления при СДВГ. Другие недавние крупные рандомизированные контролируемые исследования (Gevensleben et al., 2009a; Wrangler et al., 2010) также развеяли опасения, что улучшение от обучения нейробиоуправлению просто отражают неспецифические факторы плацебо. Эти исследования показали изменения, специфичные для протокола, в электрофизиологической функции мозга с использованием ЭЭГ и сложных методов анализа связанных с событием потенциалов и подтвердили некоторые более ранние результаты (Heinrich, Gevensleben, Freisleder, Moll, & Rothenberger, 2004), показавшие нейронные механизмы, вовлеченные в различные обучающие методики.

Результаты 2-летнего сопровождения (Gani, Birbaumer, & Strehl, 2008) исследований Heinrich показали, что не только стабильное улучшение внимания и поведения, но и рост родительских оценок продолжался в течение 2-х лет. Продолжающееся улучшение после 6-недельного и 12-недельного наблюдения было также найдено после завершения LENS лечения взрослых с ADD/СДВГ (deNiet, 2011) в рандомизированном двойном слепом плацебо контролируемом исследовании.

Таким образом, оценки от 3 месяцев до 10 лет после лечения (Gani et al., 2008; Heinrich et al., 2004; Lubar, 1995; Monastra et al., 2002; Strehl et al., 2006) обеспечивают сильную поддержку данным об улучшении состояния пациентов с ADD/СДВГ. Недавно проведенный мета-анализ (Arns, de Ridder, Strehl, Breteler, & Coenen, 2009)  привел авторов к выводу, что метод нейробиоуправления при лечении ADD/СДВГ отвечает критериям классификации как эффективное и специфическое лечение, имеющее самый высокий уровень научного обоснования (La Vaque и др., 2002). По сравнению с нейробиоуправлением, мета-анализ (Schachter, Pham, King, Langford, & Hoher, 2001) рандомизированных контролируемых исследований медикаментозного лечения ADD/ADHD показал, что они были низкого качества, был сильный публикационный уклон (это означает, что фармакологическая компания, финансирующая исследования препарата, в случае их неэффективности, как правило, никогда не будет представлять результаты для публикации), и часто наблюдаются побочные эффекты. Авторы указали, что долгосрочные последствия (помимо эффектов плацебо) в течение более чем 4 недели и в последующий период не были продемонстрированы.

Авторы недавнего всестороннего обзора (Drug Effectiveness Review Project, 2005) по лекарственному лечению ADD/ADHD пришли к выводу, что нет никаких доказательств долгосрочной безопасности препаратов, используемых при ADD/СДВГ, и не хватает надежных доказательств того, что лекарственная терапия улучшает академическую успеваемость или устраняет рискованное поведение на долгосрочной основе и у подростков и у взрослых.

К последним выводам пришли также Joughin and Zwi (1999). В этом крупнейшем рандомизированном контролируемом мультисайтовом исследовании проведено сравнение медикаментозной терапии, обычных приемов ухода за больными и поведенческой терапии. Большинство субъектов в группе обычных приемов ухода за больными также получали лекарства. Через 14 месяцев наблюдений (MTA Cooperative Group, 1999), все группы показали улучшение, и лекарства продемонстрировали наибольшие улучшения внимания и снижение гиперактивности (последнее только по родительским рейтингам), но не в агрессии, социальных навыках или взаимодействии родители-дети. Однако рейтинги, предоставляемые неосведомленным наблюдателем из учебного класса, не показали никакой разницы между группами. По результатам 3-летнего наблюдения (Swanson и др., 2007), также не было никакой разницы в группах, и это было подтверждено на 8 год наблюдения (Molina et al., 2009).

Исследования (например, Swanson и др., 2007) подтвердили потерю аппетита и подавление роста как побочный эффект лекарственного лечения, наряду с другими побочными эффектами,  такими, как увеличение частоты сердечных сокращений и артериального давления, бессонница, потеря эмоциональной отзывчивости, головокружение, головная боль и боли в животе. В MTA исследовании (MTA Cooperative Group, 1999) 64% детей сообщили о побочных эффектах, 11% из них были умеренно тяжелыми и 3% - тяжелыми. Побочные эффекты, связанные с ADD/СДВГ лекарствами, настолько распространены, что менее 50% детей поддерживают дозы препаратов в течение более 6 месяцев (Hoagwood, Дженсен, фейл, Vitiello, & Blatara, 2000).

В свете этих выводов, нейробиоуправление представляется хорошо подтвержденным как метод, обеспечивающий неинвазивное и относительно свободное от побочных эффектов альтернативное лечение ADD/СДВГ. В долгосрочной перспективе это также представляется очень рентабельным.

Некоторые люди выражают озабоченность по поводу большей стоимости нейробиоуправления, чем лекарственного лечения. Однако исследования показали, что затраты, связанные с медикаментозным лечением, на самом деле весьма значительны. Например, исследование (Marchetti и др., 2001) шести различных лекарственных препаратов ADD/СДВГ установило, что средняя стоимость на одного пациента школьного возраста была $ 1678 каждый год. Другие авторы (Swensen et al., 2003) исследовали расходы на здравоохранение в более чем 100000 семей, где СДВГ был либо подразумевался. Они нашли, что в семьях, где имелся СДВГ, прямые затраты на расходы на здравоохранение плюс косвенные расходы (такие как потеря работы) в среднем были $ 1288 в год, т.е. выше, чем для других членов семьи (которые не были диагностированы как имеющие ADD/СДВГ) по сравнению с членами семей, где СДВГ не присутствовал. Это означает, что стоимость лекарств, которая указана выше, в сочетании с косвенными расходами каждый год для семьи с двумя детьми, один из которых имеет СДВГ, составила бы $ 5542.

Установлено, что Neurofeedback обучение ADD/СДВГ приводит к уменьшению импульсивности/гиперактивности, повышению стабильности настроения, улучшению режима сна, увеличению уровня и продолжительности концентрации внимания, улучшению успеваемости, показателей сохранения информации и памяти, а также к гораздо более низкому уровню побочных эффектов. Важно отметить, что в исследованиях по ADD/ADHD или лечению дефицитов обучения, которые оценивали IQ до и после лечения, отметили увеличение IQ после тренировок нейробиоуправления. Эти улучшения составляли в среднем 9 IQ баллов в одном исследовании (Linden, Habib, & Radojevic, 1996), 12 IQ баллов исследовании L. Thompson and Thompson (1998), 19 пунктов IQ в исследовании (Tansey, 1991b), и даже 23 балла в исследовании Othmer, Othmer, and Kaiser (1999).

 

Обучение и возрастные дефициты

(Learning and Developmental Disabilities)

 

Что касается трудностей обучения, Fernandez и другие (2003) в плацебо-контролируемых исследованиях показали, что нейробиоуправление является эффективным лечением, а также улучшения были показаны за 2-летний период наблюдения (Becerra и др., 2006). Дополнительный отчет (Fernandez et al., 2007) по применению нейробиоуправления на 16 детях с необучаемостью документально установил значительные ЭЭГ изменения через 2 месяца после тренировок по сравнению с плацебо-контрольной группой, где не было никаких изменений ЭЭГ. Также 10 из 11 детей в группе с лечением нейробиоуправлением показали объективные изменения в успеваемости по сравнению с одним из пяти детей в группе плацебо. Другие статьи также подтверждают значимость нейробиоуправления при лечении детей с нарушенной способностью к научению (Orlando & Rivera, 2004; Tansey, 1991a; Thornton & Carmody, 2005).

Рандомизированное контролируемое исследование на детях с дислексией (Breteler, Arns, Peters, Giepmans, & Verhoeven, 2010) документально продемонстрировало значительное улучшение навыков написания, а Walker (2010a; Walker & Norman, 2006) обнаружил значительное улучшение навыков чтения в 41 случаях дислексии. В первых 12 зарегистрированных случаях из работы (Walker & Norman, 2006) после 30-35 сеансов нейробиоуправления у всех детей улучшилась способность к чтению, по крайней мере, на два уровня (класса). Barnea, Rassis, and Zaidel (2005) нашли улучшение навыков чтения у детей с трудностями обучения после 20 сеансов нейробиоуправления.

Несмотря на то, контролируемое исследование не было сделано, Surmeli и Эртем (2007) оценивали, может ли QEEG-ориентированное нейробиоуправление быть полезным при лечении синдрома Дауна у детей. Все восемь детей, завершивших 60 лечебных сессий (один ребенок выпал из анализа после того, как прошел восемь сеансов) показали значительное улучшение внимания, концентрации, снижение импульсивности, улучшение проблем с поведением, улучшение речи и словарного запаса, а также нормализацию электроэнцефалограммы. Позже Surmeli и Эртем (2010) лечили 23 ребенка с диагнозом от легкой до умеренной умственной отсталости с применением от 80 до 160 QEEG-наведенных Neurofeedback сессий. У двадцати двух из 23 выявлено клиническое улучшение по Developmental Behaviour Checklist, а 19 из 23 показали улучшение по Wechsler Intelligence Scale for Children и компьютеризированному тесту внимания.

 

 

Повышение Когнитивной активности и памяти

(Cognitive and Memory Enhancement)

 

Neurofeedback также имеет документально подтвержденные результаты улучшения когнитивной деятельности и памяти у нормальных физических лиц (Angelakis et al., 2007; Boulay, Sarnacki, Wolpaw, & McFarland, 2011; Egner & Gruzelier, 2003; Egner, Strawson, & Gruzelier, 2002; Fritson, Wadkins, Gerdes, & Hof, 2007; Gruzelier, Egner, & Vernon, 2006; Hanslmayer, Sauseng, Doppelmayr, Schabus, & Klimesch, 2005; Hoedlmoser et al., 2008; Keizer, Verment, & Hommel, 2010; Rasey, Lubar, McIntyre, Zoffuto & Abbott, 1996; Vernon et al., 2003; Zoefel, Huster, & Herrmann, 2010). Neurofeedback для повышения когнитивных функций и для борьбы с последствиями старения был назван средством ''просветления мозгов '' (Budzynski, 1996). Ros, Munneke, Руге, Gruzelier и Ротуэлл (2010) представили доказательства того, что обучение с Neurofeedback у нормальных людей может улучшить нейропластичность.

 

Неконтролируемая эпилепсия

(Uncontrolled Epilepsy)

 

Медикаментозное лечение эпилепсии является успешным только у двух третей пациентов (Iasemidis, 2003), и длительное применение многих противосудорожных препаратов может иметь риски для здоровья. Когда медикаментозное лечение не увенчалось успехом, нейрохирургия часто рекомендуется, но и она имеет ограниченный успех (Витте, Iasemidis, & Litt, 2003). К тому же, много больных эпилепсией также женщины детородного возраста, которые хотят иметь детей, но опасаются влияния лекарственных препаратов на плод.

Таким образом, очень желателен вариант лечения, кроме или в дополнение к лекарственным препаратам и хирургии. Исследования показали, что, когда лекарства недостаточно для контроля возникновения судорог, нейробиоуправление может предложить дополнительные модальности, которые могут быть добавлены к лечению, которое имеет потенциал для оказания помощи в обеспечении контроля за припадками, позволяя снижать дозировки лекарства и избежать инвазивной хирургии мозга.

Исследования в этой области начались в начале 1970-х и являются обширными и строго обоснованными, в том числе выполненные двойным слепым методом, плацебо-контролируемые перекрестные исследования (представленные у Sterman, 2000 и в мета-анализе Tan et al., 2009). Примеры исследований, которые были сделаны, как правило, проведены на самой тяжелой, неконтролируемой форме эпилепсии, устойчивой к медикаментозному лечению. Однако, даже в этой самой тяжелой группе пациентов, исследование показало, что Neurofeedback обучение в среднем производит сокращение припадков на 70%. В этих тяжелых случаях, с медицинской точки зрения, резистентной эпилепсией, нейробиоуправление было в состоянии облегчить состояние у 82% пациентов, часто приводя к сокращению уровня лекарств, что может быть очень позитивным, учитывая долгосрочные негативные последствия некоторых препаратов. У многих пациентов, однако, они могут по-прежнему требоваться и после лечения нейробиоуправлением.

Совсем недавно Walker and Kozlowski (2005) сообщили о 10 последовательных случаях, и 90% были без приступов после нейробиоуправления, хотя только 20% были в состоянии прекратить принимать лекарства. В другой группе из 25 бесконтрольно больных эпилепсией (Walker, 2008), 100% стали свободны от судорог после QEEG-направляемых тренировок нейробиоуправления, а 76% больше не требовалось противосудорожных препаратов для контроля судорог в течение 5,1 года. Walker (2010b) сообщил о 20 пациентах с неконтролируемыми судорогами, 18 из которых были освобождены после сеансов нейробиоуправления, в то время как два продолжали сообщать о судорогах. Два из 18 пациентов оставались на одном из противосудорожных препаратов. Средняя продолжительность наблюдения в этом случае была 4 года. В этом же докладе, Walker показал, что он обследовал 9 женщин, которые хотели бы прекратить прием противосудорожных препаратов, чтобы забеременеть, и все девять остались без приступов в среднем 6 лет.

 

Мозговая травма и инсульт

Traumatic Brain Injury (TBI) and Stroke

 

Сотрясения мозга и черепно-мозговые травмы, которые вызывают эмоциональные, когнитивные и поведенческие проблемы, происходят в результате многих вещей, таких, как транспортные происшествия, войны (Trudeau et al., 1998), спорт (McCrea, Prichep, Powell, Chabor, & Barr, 2010; McKee et al., 2009), включая футбол (Amen et al., 2011;Tysvaer, Stroll, & Bachen, 1989) и бокс (Ross, Cole, Thompson, & Kim, 1983). Neurofeedback исследования результатов лечения закрытых и открытых черепно-мозговых травм были опубликованы (Ayers, 1987, 1991, 1999; Bounias, Laibow, Bonaly, & Stubbelbine, 2001; Bounais, Laibow, Stubbelbine, Sandground, & Bonaly, 2002; Byers, 1995; Hammond, 2007a, 2007b, 2010c; Hoffman, Stockdale, Hicks, & Schwaninger, 1995; Hoffman, Stockdale, & Van Egren, 1996a, 1996b; Keller, 2001; Laibow, Stubbelbine, Sandground, & Bounais, 2001; Schoenberger et al., 2001; Thornton, 2000; Tinius & Tinius, 2001), а также данные о лечении инсульта (Ayers, 1981, 1995a, 1995b, 1999; Bearden, Cassisi, & Pineda, 2003; Cannon, Sherlin, & Lyle, 2010; Doppelmayr, Nosko, Pecherstorfer, & Fink, 2007; Putnam, 2001; Rozelle & Budzynski, 1995; Walker, 2007; Wing, 2001), но дальнейшие детальные исследования высокого качества только предстоит провести. Одна статья (Hammond, 2007b) сообщила о случае TBI средней степени тяжести, которую лечили с помощью LENS, и в результате получили полное излечение от посттравматической аносмии (полная потеря обоняния), которая длилась 9,5 лет, что ранее было неслыханным, а также существенное клиническое улучшение симптомов сотрясения мозга.

Недавний обзор исследований (Thornton & Кармоди, 2008), в частности, предполагает, что QEEG-наведенное нейробиоуправление превосходит нейрокогнитивные стратегии реабилитации и обычное лечение ЧМТ. Традиционно в физиотерапии и реабилитации врачи сообщают пациентам травмы головы, что после 1,5 лет после того, как произошла ЧМТ, они не могут ожидать дальнейшего совершенствования и просто должны приспособиться к наступившим дефицитам. Клинический опыт и исследования, таким образом, ясно показывают, что нейробиоуправление  может часто производить значительные улучшения даже много лет после травмы головы. Накопленные данные свидетельствуют о том, что Neurofeedback предлагает ценное дополнительное лечение в реабилитации травм головы и со спортсменами, которые пострадали от сотрясения мозга.

 

Алкоголизм и токсикомания

Alcoholism and Substance Abuse

 

ЭЭГ исследованиями алкоголиков (и их детей) документально подтверждено, что даже после продолжительных периодов абстиненции, они часто имеют более низкие уровни альфа и тета-волн и избыток быстрой бета-активности. Это говорит о том, что алкоголики и их дети имеют врожденную тенденцию отличаться от других людей, что затрудняет для них возможность расслабиться. После приема алкоголя, тем не менее, уровни альфа и тета-мозговых волн увеличиваются. Таким образом, люди с биологической предрасположенностью к алкоголизму (и их дети) особенно уязвимы к воздействию алкоголя, потому что, не осознавая этого, алкоголикам кажется, что они пытаются заниматься самолечением, прилагая усилия, чтобы лечить собственную патологию мозга. Расслабленное психическое состояние, которое происходит после алкоголя, является сильно подкрепляющим для них из-за специфики активности их мозга. В нескольких научных исследованиях в настоящее время показано, что лучшим предсказателем рецидива алкоголизма является количество чрезмерной бета мозговой активности, которая характерна как для алкоголиков, так и для наркоманов кокаина (Bauer, 1993, 2001; Prichep, Alper, Kowalik, John, et al., 1996; Prichep, Alper, Kowalik, & Rosenthal, 1996; Winterer et al., 1998).

В последнее время тренировки нейробиоуправления для обучения алкоголиков навыку, как добиться снижения стресса и достичь глубоко расслабленных состояний за счет увеличения альфа и тета-мозговых волн и уменьшения быстрых бета-волн мозга, продемонстрировали многообещающий потенциал в качестве дополнения к лечению алкоголизма.

Peniston и Kulkosky (1989) использовали такую тренировку в исследовании с хроническим алкоголизмом по сравнению с безалкогольной контрольной группой и контрольной группой алкоголиков, получающей традиционное лечение. Алкоголики, получавшие 30 сеансов нейробиоуправления, показали значительное увеличение в процентном соотношении их альфа и тета-частот ЭЭГ и увеличение альфа амплитуды. Группа лечения с нейробиоуправлением также продемонстрировала резкое снижение депрессии по сравнению с контролем. Алкоголики со стандартным (традиционным) лечением показали значительное повышение в сыворотке крови уровня бета-эндорфина (индекс стресса и стимулятор потребления калорий [например, этанола], в то время как при добавлении нейробиоуправления к лечению пациенты не продемонстрировали этого увеличение уровня бета-эндорфина. При обследовании через 4 года (Peniston & Kulkosky, 1990), только 20% от традиционно лечившейся группы алкоголиков стали трезвенниками, по сравнению с 80% в опытной группе, которая получала нейробиоуправление. Более того, экспериментальная группа показала улучшение психологических показателей по 13 шкалам Millon Clinical Multiaxial Inventory, по сравнению с традиционно леченными алкоголиками, у которых улучшились показатели по двум шкалам, а по одной - ухудшились. По данным 16-PF personality inventory, группа нейробиоуправления продемонстрировала улучшение по семи шкалам, по сравнению с только одной при традиционном лечении. Подобные положительные результаты с 92%-ным ростом трезвости при 21-месячном наблюдении сообщили также Saxby и Peniston (1995) у 14 депрессивных алкоголиков, и обнадеживающие результаты были получены в 3-летних наблюдениях над коренными американцами (Kelley, 1997).

Scott, Kaiser, Othmer, and Sideroff (2005) провели рандомизированное контролируемое исследование с 121 токсикоманом. Пациенты получали от 40 до 50 сеансов лечения. Лица, имевшие нейробиоуправление как добавление к их лечению, оставались в терапии значительно дольше - важный фактор при лечении токсикомании. В результате 1-летнего наблюдения, 77% пациентов с нейробиоуправлением вылечились по сравнению с только 44% успеха от традиционных видов лечения. Значительные различия были найдены в мерах внимания и в семи шкалах Minnesota Multiphasic Personality Inventory по сравнению с улучшением только в одной шкале у лиц, получающих традиционное лечение. Отчеты о аналогичной программе лечения (Burkett, Cummins, Dickson, & Skolnick, 2005) с 270 бездомными наркоманами крэка кокаина показали, что добавление к лечению нейробиоуправления более чем в три раза увеличивало продолжительность пребывания в восстановительном центре. На 1-летний период наблюдения из 94 пациентов, которые завершили лечение, 95,7% в настоящее время сохранили место жительства, 93,6% были занятыми или в школе, 88,3% не имели дальнейших арестов, и 53,2% были избалены от алкоголя и наркотиков 1 год, в то время как другие 23,4% употребляли алкоголь или наркотики только от одного до трех раз, что подтверждается при анализе мочи.

Arani, Rostami, and Nostratabadi (2010) сравнили результаты 30 сессий нейробиоуправления у пациентов с опиоидной зависимостью, проходящих амбулаторное лечение (Метадон или бупренорфин), по сравнению с контрольной группой, получавшей только амбулаторное лечение. Пациенты, получающие нейробиоуправление, показали значительно более высокие результаты совершенствования (например, по ипохондрии, увлеченности, межличностной чувствительности, агрессии, психозам, ожидании позитивного результата и нежелании употреблять наркотики) и в показателях QEEGs. Предварительное исследование (Horrell и др., 2010) предположило, что нейробиоуправление может также иметь потенциал, чтобы уменьшить тягу к наркотикам у лиц, злоупотребляющих кокаином.

Приведенные доказательства подтверждают огромный потенциал, что лечение нейробиоуправлением может, вероятно, удвоить, если не утроить темпы лечения при алкоголизме и лечения наркотической зависимости, если его добавляют в качестве дополнительного компонента к комплексной программе лечения (Sokhadze, Cannon, & Trudeau, 2008). Это может иметь реальный потенциал не только как лечение, но и при ликвидации последствий некоторых серьезных повреждений мозга, происходящих через злоупотребление наркотиками (например, Alper et al., 1998; Prichep, Alper, Kowalik, & Rosenthal, 1996; Struve, Straumanis, & Patrick, 1994).

 

Антисоциальная личность и уголовное правосудие

(Antisocial Personality and Criminal Justice)

 

Quirk (1995) сообщил о снижении рецидивизма с помощью сочетания нейробиоуправления и биоуправления с обратной связью по КГР. Smith and Sams (2005) показали улучшение внимания и поведения в группе несовершеннолетних правонарушителей. В исследовании по проекту Boys Totem Town project у 7 малолетних уголовников (Martin & Johnson, 2005) было отмечено улучшение различных показателей. Совсем недавно, Surmeli и Эртем (2009) представили тематическое серию из 13 пациентов, которые получили от 80 до 100 сеансов нейробиоуправления, основанных на QEEG. Результаты были измерены с помощью Minnesota Multiphasic Personality Inventory, теста на внимание, данных электроэнцефалограммы, а также интервью с членами семьи. Двенадцать из 13 пациентов показали значительное улучшение, которое поддерживалось в течение 2-летнего периода наблюдения. Аномальная представленность трудностей обучения, СДВГ, черепно-мозговых травм, злоупотребление алкоголем и токсикомании в популяции заключенных (Wekerle & Wall, 2002; Wilson & Камминг, 2009) и алкоголизма и злоупотребления наркотиками в быту (Lin и др., 2009) предоставляет значительный потенциал для использования нейробиоуправления, в частности, учитывая высокие показатели рецидивизма, которые свидетельствуют о низкой эффективности традиционных психотерапевтических и фармакологических видов лечения. Это является еще одной плодотворной областью для дальнейших исследований.

 

Посттравматическое стрессовое расстройство

(Posttraumatic Stress Disorder)

Peniston и Kulkosky (1991) добавили тридцать 30-минутных сессий альфа-тета нейробиоуправления к традиционному лечению в VA больнице, проводимому на группе ветеранов боевых действий во Вьетнаме с посттравматическим стрессовым расстройством, и затем сравнили их через 30-месяцев после лечения с контрольной группой, которая получала только традиционное лечение. По итогам, все 14 пациентов с традиционным лечением проявили рецидивы и были госпитализированы, в то время как только у трех из 15 пациентов группы с Neurofeedback также были отмечены рецидивы. Хотя все 14 пациентов, которые были на лекарствах и проходили сеансы нейробиоуправления, уменьшили потребление лекарств, среди пациентов, получавших одно только традиционное лечение, всего один пациент снизил потребление лекарств, два сообщили об отсутствии изменений, а у 10 потребовалось увеличение психиатрических препаратов. По данным Minnesota Multiphasic Personality Inventory, в группе с нейробиоуправлением значительно улучшились показатели всех 10 клинических щкал - резко по многим из них, в то время как в традиционной группе лечения не было никаких существенных улучшений ни по одной из шкал. Одно исследование (Huang-Storms, Bodenhamer-Davis, Davis, & Dunn, 2006)) также сообщило о положительном улучшении у 20 приемных детей с историей злоупотребления. Улучшения были отмечены в проблемах экстернализации и интернализации, социальных проблемах, агрессивном и делинквентном поведении, тревоге - депрессии, проблемах мышления, а также проблемах внимания. Neurofeedback представляется весьма перспективным средством лечения посттравматических стрессовых расстройств, но необходимы дополнительные подтверждающие исследования.

 

Аутизм и синдром Aspberger

(Autism and Aspberger’s Syndrome)

 

Существует довольно значительный объем исследований, посвященных применению нейробиоуправления для лечения аутизма и синдрома Аспергера (Coben & Myers, 2010; Coben & Pudolsky, 2007a; Jarusiuwicz, 2002; Knezevic, Thompson, & Thompson, 2010; Kouijzer, de Moor, Gerrits, Buitelaar, & van Schie, 2009; Kouijzer, deMoor, Gerrits, Congedo, & van Schie, 2009; Kouijzer, van Schie, de Moor, Gerrits, & Buitelaar, 2010; Pineda et al., 2007; Pineda et al., 2008; Scolnick, 2005; Sichel, Fehmi, & Goldstein, 1995).

L. Thompson, Thompson, and Reid (2010) сообщили о 150 пациентах с синдромом Аспергера и девяти – с расстройствами спектра аутизма, которые получили от 40 до 60 сеансов, обычно с некоторыми дополнительными приемами периферического биоуправления. Они нашли очень статистически значимое совершенствование показателей внимания, импульсивности, слухового и визуального внимания, чтения, правописания, арифметики, EEG показателей и среднее увеличение полной шкалы IQ на 9 баллов.

Некоторые из процитированных исследований просто были контрольными групповыми исследованиями. Также имеется плацебо-контролируемое исследование (Pineda et al., 2008) и 6-месячное (Kouijzer и др., 2010) и 1-летнее (Kouijzer и др., 2009) наблюдения, документально поддерживающие положительные результаты. Обзор по применению нейробиоуправления при аутистических проблемах, который включает в себя обзор неопубликованных документов, представленных на научных совещаниях, опубликован Coben, Linden, and Myers (2010). Используя Neurofeedback и HEG обучение, Coben нашел 42%-ное снижение общих симптомов аутизма, в том числе 55% -ное снижение дефицита социального взаимодействия и улучшение коммуникации и социального взаимодействия в 55% и 52%, соответственно. В целом, нейробиоуправление имеет положительную поддержку научных исследований в качестве полезного лечения проблем аутистического спектра, с выводами о позитивных изменениях в функции мозга, внимании, IQ, импульсивности и родительских оценках других проблем поведения, таких как коммуникации, стереотипное и повторяющееся поведение, социальные взаимодействия и коммуникабельность. Хотя нейробиоуправление, конечно, не лекарство для всех этих условий, но оно, как представляется, производит значительные улучшения в этих хронических условиях.

 

Тревога и депрессия

Anxiety and Depression

 

Опубликованы обнадеживающие предварительные данные об эффективности нейробиоуправления при лечении тревоги с 10 контролируемыми исследованиями, которые были идентифицированы (Hammond, 2005c; Moore, 2000). Из восьми исследований тревоги, которые были рассмотрены, в 7 найдены положительные изменения. В другом исследовании (Passini, Watson, Dehnel, Herder, & Watkins, 1977) использовали всего 10 часов нейробиоуправления у алкоголиков с тревожностью и обнаружили очень значительные улучшения в состоянии и личностной тревожности по сравнению с контролем, с устойчивым сохранением результатов на 18 месяцев. Рандомизированное, с двойным слепым подходом, контролируемое исследование (Egner & Gruzelier, 2003) было посвящено исполнительской тревожности в Лондонском Королевском колледже музыки. Авторы оценивали способность альфа-тета нейробиоуправления повышать уровень музыкального исполнения у высоко талантливых музыкантов, когда они исполняли произведения в стрессовых условиях. По сравнению с группой альтернативной терапии (физические упражнения, тренировка умственных навыков, тренировки с Alexander Technique и а два других протокола Neurofeedback, в которых обращали больше внимания на повышение концентрации), только альфа-тета нейробиоуправление привело к повышению уровня музыкального исполнения под воздействием реального стресса. Подобные рандомизированные контролируемые исследования снижения исполнительской тревоги были проведены с музыкальным исполнением (Egner &Gruzelier, 2003), исполнением бальных танцев (Raymond, Sajid, Parkinson, & Gruzelier, 2005) и вокальными выступлениями (Kleber, Gruzelier, Bensch, & Birbaumer, 2008; Leach, Holmes, Hirst, & Gruzelier, 2008). В рандомизированном, плацебо-контролируемом исследовании студентов-медиков (Raymond, Varney, Parkinson, & Gruzelier, 2005) нейробиоуправление улучшало настроение, чувство уверенности в себе и энергичности. Показано также, что Neurofeedback способствует снижению депрессии (Baehr, Rosenfeld, & Baehr, 2001; Hammond, 2001a, 2005b; Hammond & Baehr, 2009). Степень, в которой пациенты с депрессией были в состоянии нормализовать собственную EEG активность во время нейробиоуправления, значимо коррелировала с улучшением симптомов депрессии (Paquette, Beauregard, & Beaulieu-Prevost, 2009).). В слепом, плацебо-контролируемом исследовании (Choi и др., 2011) продемонстрировано превосходство нейробиоуправления над лечением плацебо для уменьшения депрессии через улучшения исполнительских функций. Тем не менее, необходимы дополнительные исследования по использованию нейробиоуправления при депрессии.

 

Бессонница (Insomnia)

 

Рандомизированное, контролируемое исследование (Hoedlmoser

и др., 2008) показало, что всего 10 сессий нейробиоуправления, направленных на увеличение сенсомоторного (SMR) ритма, привели к увеличению сонных веретен и снижению латентности сна. Поскольку консолидация памяти происходит во время сна, это исследование также показало улучшение памяти у испытуемых. Данное исследование повторило результаты некоторых более ранних исследований (Berner, Schabus, Wienerroither, & Klimesch, 2006; Sterman, Howe, &MacDonald, 1970). Hammer et al. (2011) опубликовали рандомизированное, простое слепое контролируемое исследование, в котором документально  продемонстрирована эффективность 20 сессий Live Z-Score Neurofeedback Training при лечении бессонницы. Также было показано, что индивидуализированные сеансы нейробиоуправления в исследованиях Hauri (1981; Hauri, Percy, Hellekson, Hartmann, & Russ, 1982) могут иметь долгосрочные последствия у пациентов с бессонницей. Недавнее рандомизированное контролируемое исследование (Cortoos, De Valck, Arns, Breteler, & Cluydts, 2010) больных с первичной бессонницей показало, что 18 сеансов домашнего нейробиоуправления, проведенного с помощью Интернет, производят значительное сокращение времени, требуемого для засыпания, и значительное увеличение общего времени сна по сравнению с контролем. Даже у трех шизофреников или шизоаффективных пациентов с нарушенным сном найдено улучшение качества сна по сравнению с контролем группа (Cortoos и др., в печати).

 

Головная боль и мигрень  (Headaches and Migraine)

 

Walker (2011) сообщил о 71 рецидивирующих случаях мигрени, которые консультировались в неврологической клинике. Сорок шесть пациентов согласились на QEEG-наведенные сеансы нейробиоуправления, в то время как 25 выбрали медикаментозное лечение. Излишняя выраженность  высокочастотного бета-ритма присутствовала во всех случаях. После 1-летнего периода наблюдения, 54% из группы с нейробиоуправлением испытали полное прекращение мигреней, по сравнению с отсутствием результата в группе с лекарствами. В группе нейробиоуправления, 39% испытали снижение мигрени больше чем на 50% (по сравнению с 8% после медикаментозного лечения), а сокращение уровня мигрени менее 50% было обнаружено у 4% больных (по сравнению с 20% при медикаментозном лечении). Шестьдесят восемь процентов группы медикаментозного лечения сообщили об отсутствии изменений в частоте головной боли, в то время как только у одного пациента (2%), получающего нейробиоуправление, отмечено отсутствие эффекта. Siniatchkin, Hierundar, Kropp, Gerber, and Stephani (2000) обнаружили значительное снижение по количеству дней в месяц с мигренью у детей, получающих лечение с помощью регуляции медленных корковых потенциалов по сравнению с контрольной группой. Carmen (2004) сообщил об улучшении более чем на 90% числа страдающих мигренью, завершивших по крайней мере, шесть сеансов HEG training. В работе Stokes and Lappin (2010), у 70% пациентов с мигренью 50%-ное уменьшение частоты приступов в течение 1 года наблюдения получено как результат сочетания 40 сессий Neurofeedback с HEG training. Tansey (1991a) опубликовал данные о четырех подобных случаях. Хотя эти результаты представляются обнадеживающими, необходимы дальнейшие контролируемые исследования.

 

Обучение Пиковой или Оптимальной Производительности

Peak or Optimal Performance Training

 

Neurofeedback также используется в настоящее время для обучения пиковой производительности (Vernon, 2005). Например, в рандомизированном, слепом контролируемом исследовании (Egner & Gruzelier, 2003) нейробиоуправление значительно повысило музыкальное исполнение, а в подобном исследовании (Raymond, Саджид и др., 2005) отмечены значительные улучшения в уровне исполнения бальных танцев. Такие же результаты сообщались и по отношению к игре в гольф (Arns, Kleinnijenhuis, Fallahpour, & Breteler, 2007), стрельбе из лука (Landers, 1991; Landers et al., 1994), улучшению времени реакции и зрительно-пространственной ориентации в атлетических соревнованиях (Doppelmayr & Weber, 2011; Egner & Gruzelier, 2004), улучшению уровня вокального исполнения (Kleber et al., 2008; Leach et al., 2008), актерского мастерства (Gruzelier, Inoue, Smart, Steed, & Steffert, 2010) и улучшения навыков ориентации по радару (Beatty, Greenberg, Diebler, & O’Hanlon, 1974). В одном увлекательном исследовании (Ros et al., 2009) проведено сравнение обучения либо на повышение SMR, либо альфа и тета мозговых частот у молодых врачей офтальмологической микрохирургической клиники по сравнению с контрольной (без тренировок) группой. Всего за восемь сессий тренировок по SMR наблюдалось значительное улучшение в уровне хирургических навыков, уменьшение тревоги, а также сокращение на 26% времени выполнения хирургических задач. Исследования, документально подтверждающие улучшение когнитивной деятельности и памяти уже рассматривались ранее. Потенциальные Neurofeedback приложения для оптимизации профессиональной деятельности представляются очень плодотворной областью для проведения дальнейших исследований.

 

Другие клинические применения Neurofeedback

(Other Clinical Applications of Neurofeedback Training)

 

Предварительные отчеты к настоящему времени опубликованы по использованию нейробиоуправления при синдроме хронической усталости (Hammond, 2001b); синдроме Туретта (Tansey, 1986), обсессивно-компульсивном расстройстве (Hammond, 2003, 2004; Surmeli, Эртем, Эральп, & Кос, 2011), болезни Паркинсона (M.Thompson & Thompson, 2002), звоне в ушах – tinnitus (Crocetti, Forti, & Bo, 2011; Dohrmann, Elbert, Schlee, & Weisz, 2007; Gosepath, Nafe, Ziegler, & Mann, 2001; Schenk, Lamm, Gundel, & Ladwig, 2005; Weiler, Brill, Tachiki, & Schneider, 2001), боли (Ibric & Dragomirescu, 2009; Jensen, Grierson, Tracy-Smith, Bacigalupi, & Othmer, 2007; Sime, 2004), лечении дисфункций глотания, рвоты, недержания мочи (Hammond, 2005a), у детей с историями плохого обращения е и пренебрежения (Huang-Storms et al., 2006) или реактивного расстройства (Fisher, 2009), церебральном параличе (Ayers, 2004), двигательными расстройствами (Hammond, в прессе), физическими и эмоциональными симптомы, связанными с диабетом типа I (Monjezi & Lyle, 2006), эссенциальным тремором, а также при химио-привязанности (Raffa & Tallarida, 2010; Schagen, Hamburger, Muller, Boogerd, & van Dam, 2001) после химиотерапии или лучевой терапии.

Смешанные результаты были получены для нейробиоуправления при лечении фибромиалгии. В неконтролируемом исследовании (Mueller и др., 2001) на 30 пациентах с фибромиалгией (с использованием ранней версии LENS) обнаружили значительное улучшение настроения, ясности мысли и сна. C. C. S. Donaldson et al. (1998) использовали более раннюю версию LENS и ЭМГ биоуправление и сообщили о значительном улучшении у 77% пациентов, однако это было в неконтролируемой серии опытов. В противоположность этому, положительные результаты не были подтверждены by Kravitz, Esty, Katz, and Fawcett (2006) в двойном слепом контролируемом плацебо исследовании, а Nelson et al. (2010) обнаружили улучшения в болевых ощущениях, усталости и познавательной активности по сравнению с контрольной группой плацебо, но последствия были кратковременными. С другой стороны, Kayiran, Dursun, Dursun, Ermutlu и Карамюрсель (2010) в рандомизированном слепом контролируемом исследовании по сравнению 20 сеансов нейробиоуправления и лечения с помощью Lexapro обнаружили, что оба лечения приводят к симптоматическому улучшению, но эффекты были значительно больше в группе нейробиоуправления.

Исследования показали возможность для шизофреников участвовать в нейробиоуправлении (Gruzelier, 2000; Gruzelier и др., 1999; Schneider et al., 1992), и клинический опыт с хроническими шизофрениками (Bolea, 2010;

Cortoos et al., in press; M. Donaldson, Moran, & Donaldson, 2010; Surmeli, Ertem, Eralp, & Kos, in press) обеспечивает поддержку положения, что это может быть дополнительное лечение, имеющее потенциал.

 

НУЖНЫ ЛИ БОЛЕЕ ПЛАЦЕБОКОНТРОЛИРУЕМЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ?

(IS MORE PLACEBO CONTROLLED RESEARCH NEEDED?)

 

Несмотря на значительное количество исследований, приведенных в данной статье, есть много областей, где больше контролируемых исследований результативности нейробиоуправления по-прежнему необходимо. Плацебо-контролируемые исследования часто рассматриваются как самый высокий уровень научной проверки. Можно предположить, что положительные результаты нейробиоуправления обусловлены комбинацией эффектов ожидания (плацебо) и эффектов, характерных для лечения с помощью нейробиоуправления (Hammond, 2011; Perreau-Linck, Lessard, Левек, & Борегард, 2010), так как плацебо эффекты представляются активным ингредиентом практически в каждой терапевтической модальности. Мы знаем, однако, что есть улучшения очень специфичные для Neurofeedback, потому что несколько плацебо-контролируемых исследований продемонстрировали значительные специфические эффекты вне влияний плацебо (Raymond, Varney, et al., 2005), в том числе при ограниченных возможностях обучения (Becerra et al., 2006; Fernandez et al., 2003), ADD=ADHD (deBeus & Kaiser, 2011; deNiet, 2011), тревоге (Raymond, Varney, et al., 2005), эпилепсии (Lubar et al., 1981), латентности сна и декларативном обучении (Hoedlmoser et al., 2008), когнитивной активации у пожилых (Angelakis et al., 2007), аутизме (Pineda et al., 2008), и депрессии (Choi et al., 2011), хотя в одном предварительном исследовании не найдено таких эффектов (Lansbergen, van Dongen-Boomsma, Buitelaar, & Slaats-Willemse, 2010). В исследованиях на животных (e.g., Sterman, 1973; Larsen, Larsen, et al., 2006) также отмечены терапевтические эффекты нейробиоуправления независимо от плацебо эффектов. Трудно предполагать, что кошки будут формировать положительные ожидания относительно большей устойчивости к припадкам просто потому, что экспериментатор помещал электроды на их головы.

Несмотря на плацебо-контролируемые исследования, которые мы имеем в нейробиоуправлении, некоторые академические исследователи (например, Лоо & Barkley, 2005), страховые компании, а также сторонники лекарственного лечения жалуются, что должно быть больше плацебо-контролируемых исследований по нейробиоуправлению, даже несмотря на то, что медицинские специалисты по этике (Andrews, 2001; Lurie & Wolfe, 1997; Rothman, 1987), адвокаты Neurofeedback (La Vaque, 2001), а также Декларация Хельсинки (World Medical Association, 2000) высказали мнение о том, что требование плацебо-контролируемых исследований в условиях, когда есть известное уже доступное эффективное лечение, считается неэтичным. Главное преимущество плацебо-контролируемых исследований состоит в том, что они поясняют механизм действия, с помощью которого лечение работает, но они не нужны для определения эффективности лечения (например, степени улучшения внимания и поведения при ADD = СДВГ по сравнению со стимуляторами).

При рассмотрении вопроса о том, как хорошо проверенные общие медицинские и психиатрические методы лечения на самом деле работают, следует знать, что только 11% из 2711 рекомендаций медицинского лечения сердечных заболеваний основаны на многократных рандомизированных контролируемых исследованиях (Tricoci, Allen, Kramer, Califf, & Smith, 2009),  и только 41% основаны на фактических данных из одного рандомизированного исследования и других нерандомизированных исследований, в то время как 48% просто основаны на '' экспертном мнении '' или только мнении конкретных исследователей. Еще один пример: общественность, как правило, не знает о том, что исследования (суммированные в Kirsch, 2010 и Moncrieff, 2009) психиатрических препаратов для лечения депрессии пришли к выводу, что они являются лишь слегка (на 18%) более эффективным, чем плацебо (и тем не менее часто ассоциируются с побочными эффектами и синдромом привыкания). Несмотря на эти факты, страховые компании принимают медикаментозное лечение депрессии и большое количество медицинских процедур как хорошо разработанные и эффективные. Эти факты не означают, что более глубокие исследования результатов нейробиоуправления желательны и необходимы, но это создает впечатление, что большая часть современных практик медицинского и психиатрического лечения не опирается на убедительные научные данные, как это принято считать.

 

Негативное действие, побочные эффекты и домашние тренировки

(ADVERSE EFFECTS, SIDE EFFECTS, AND HOME TRAINING)

 

Легкие побочные эффекты могут иногда возникать во время обучения нейробиоуправлению. Например, время от времени кто-то может чувствовать себя утомленным или беспокойным, испытывать головную боль, иметь сложности с засыпанием, или чувствовать себя взволнованным или раздражительным. Иногда такие побочные эффекты могут возникать из-за слишком длинных тренировок (Matthews, 2007, 2011; Окс, 2007). Многие из этих ощущений проходят в течение короткого времени после тренировки. Если клиенты своевременно сообщают терапевтам о таких ощущениях, они могут изменить протоколы обучения и, как правило, быстро устранить такие слабо выраженные побочные эффекты.

 

Выбор квалифицированного специалиста

(Selecting a Qualified Practitioner)

 

Возможно иногда, что наблюдаются более значительные отрицательные эффекты (Hammond & Kirk, 2008; Hammond, Stockdale, Hoffman, Ayres, & Nash et al., 2001; Todder, Levine, Dwolatzky, & Kaplan, 2010), особенно, если обучение проводится не под наблюдением знающих, сертифицированных (http://www.bcia.org) профессиональных специалистов, которые могут индивидуализировать обучение. «Один размер подходит всем» - подход, который не приспособлен к личности, и он, несомненно, будет представлять большой риск либо быть неэффективным или продуцировать неблагоприятные реакции. Из-за неоднородности и гетерогенности мозговой активности (например, Clarke et al., 2001; Hammond, 2010b; Prichep et al., 1993) в широких диагностических категориях (например, ADD = СДВГ, черепно-мозговые травмы, депрессия, аутизм, или обсессивно-компульсивное расстройство) лечение требует индивидуализации, и исследования всё чаще показывают, что различные лечебные протоколы оказывают различные эффекты (например, Angelakis et al., 2007; Egner & Gruzelier, 2004; Gevensleben et al., 2009a, 2009b; Gruzelier & Egner, 2005; Hauri, 1981; Hauri et al., 1982; Heinrich et al., 2004; Ros et al., 2010; Wrangler et al., 2010) на мозговую деятельность.

Таким образом, следует еще раз подчеркнуть, что каждый человек не нуждается в одном и том же режиме лечения, и что если обучение не приспособлено к человеку, очень велик риск его неэффективности или даже вреда. Например, Lubar и др. (1981) опубликовал результаты double blind контролируемого исследования эпилепсии, в котором документально подтверждено, что проблемы, связанные с судорожными расстройствами, могут быть устранены с помощью нейробиоуправления, однако они также могут ухудшить состояние, если применяется неправильный вид обучения. Точно так же, Lubar и Shouse (1976, 1977) документально подтвердили, что симптомы ADD-СДВГ можно как улучшить, так и ухудшить, если применено неприемлемое обучение. В качестве еще одного примера, при лечении ADD-ADHD было установлено, что, когда неиндивидуализированный подход был использован (Steiner, Sheldrick, Gotthelf, & Perrin, 2011) с одним электродом, встроенным в шлем по сравнению с компьютеризированной программой тренировки внимания, только скромные эквивалентные результаты были найдены. В противоположность этому, когда индивидуально подобранный протокол нейробиоуправления был использован в сравнении с компьютеризированной программой тренировки внимания (Gevensleben et al., 2010; Gevensleben et al., 2009a, 2009b; Holtmann et al., 2009), нейробиоуправление было значительно более эффективным, чем обучение навыкам.

Поэтому, поиск квалифицированного и сертифицированного профессионала, который сделает всеобъемлющую оценку функции мозга (например, с QEEG или тщательной оценкой исходной EEG) представляется жизненно важным. Если практикующий врач указывает на то, что он должен сделать ''мозговое сканирование'' или QEEG, важно определить, сравниваются ли данные ЭЭГ статистически с нормативной базой данных, а не просто формально регистрируются.

Если вы нуждаетесь в помощи для решения психологической, психиатрической или медицинской проблемы, подобной тем, которые обсуждались в этой статье, ISNR (Hammond и др., 2011) рекомендует, чтобы вы определили, что практикующий врач, которого вы выбираете, не только сертифицирован, но и имеет лицензию или сертификат для независимой практики в вашем штате или провинции, как специалист по психическому здоровью или профессиональной медицинской помощи. Все большее число неквалифицированных и нелицензированных лиц предпринимают усилия для получения оборудования нейробиоуправления и стремятся к практике по психологии и медицине без лицензии. Это значит, к сожалению, что «покупатель, берегись рынка».

В связи с этим, некоторые люди в настоящее время арендуют или берут в лизинг оборудование для домашнего обучения. Настоятельно рекомендуется, чтобы обучение с оборудованием в домашних условиях проводилось только в рамках регулярных консультаций и надзора со стороны обученных и сертифицированных профессионалов, и предпочтительно, чтобы домашнее обучение происходило только после обучения под пристальным наблюдением в офисе в течение определенного периода времени (Hammond и др., 2011). Важно предупредить общественность, что, если это не будет сделано, некоторые негативные эффекты (и более высокая вероятность неэффективных результатов) может наблюдаться от таких, без присмотра, попыток самообучения. Важно помнить, что впечатляющие успехи, задокументированные в большей части исследований по нейробиоуправлению, являются результатом работ, проводимых квалифицированными специалистами, следуя индивидуальной оценке, и учебных занятий, которые находятся под контролем знающего врача, а не в результате неконтролируемых сеансов, проводимых в офисе или дома. Тренинги, осуществляемые под контролем специалиста, дают значительно лучшие результаты, чем неконтролируемые сессии (Hammond, 2000).

 

ИСТОЧНИКИ ЦИТИРОВАНИЯ

REFERRAL SOURCES

 

Читатели могут идентифицировать сертифицированных практиков, которые проводят обучение Neurofeedback, по консультации с веб-сайта для биологической обратной связи Biofeedback Certification International Alliance (http://www.bcia.org) и с помощью определения лиц, которые лицензированы и перечислены в каталоге членства для ISNR (http://www.isnr.org). В дополнение к ссылкам, включенным в эту статью, ISNR Сайт также включает в себя полный список литературы по нейробиоуправлению, который периодически обновляется.

 

REFERENCES

 

Alper, K. R., Prichep, L. S., Kowalik, S., Rosenthal, M. S., & John, E. R. (1998). Persistent QEEG abnormality in crack cocaine users at 6 months of drug abstinence. Neuropsychopharmacology, 19, 1–9.

Amen, D. G., Newberg, A., Thatcher, R., Jin, Y., Wu, J., Keator, D., & Willemier, K. (2011). Impact of playing professional football on long-term brain function. Journal of Neuropsychiatry & Clinical Neurosciences, 23, 98–106.

Andrews, G. (2001). Placebo response in depression: Bane of research, boon to therapy [Editorial]. British Journal of Psychiatry, 178, 192–194.

Angelakis, E., Stathopoulou, S., Frymiare, J. L., Green, D. L., Lubar, J. F., & Kounios, J. (2007). EEG neurofeedback: A brief overview and an example of peak alpha frequency training for cognitive enhancement in the elderly. The Clinical Neuropsychologist, 21, 110–129.

Arani, F. D., Rostami, R., & Nostratabadi, M. (2010). Effectiveness of neurofeedback training as a tratment for opiod-dependent patients. Clinical EEG & Neuroscience, 41, 170–177.

Arns, M., De Ridder, S., Strehl, U., Breteler, M., & Coenen, A. (2010). Efficacy of neurofeedback treatment in ADHD: The effects of inattention, impulsivity and hyperactivity: A meta-analysis. Clinical EEG & Neuroscience, 40, 180–189.

Arns, M., Kleinnijenhuis, M., Fallahpour, K., & Bretler, R. (2007). Golf performance enhancement and real-life neurofeedback training using personalized event-locked EEG profiles. Journal of Neurotherapy, 11(4), 11–18.

Ayers, M. E. (1981). A report on a study of the utilization of electroencephalography for the treatment of cerebral vascular lesion syndromes. In L. Taylor, M. E. Ayers & C. Tom (Eds.), Electromyometric biofeedback therapy, (pp. 244–257). Los Angeles, CA: Biofeedback and Advanced Therapy Institute.

Ayers, M. E. (1987). Electroencephalic neurofeedback and closed head injury of 250 individuals. Head Injury Frontiers, pp. 380–392.

Ayers, M. E. (1991). A controlled study of EEG neurofeedback training and clinical psychotherapy for right hemispheric closed head injury. Paper presented at the National Head Injury Foundation, Los Angeles, California.

Ayers, M. E. (1995a). A controlled study of EEG neurofeedback and physical therapy with pediatric stroke, age seven months to age fifteen, occurring prior to birth. Biofeedback & Self-Regulation, 20, 318.

Ayers, M. E. (1995b). EEG neurofeedback to bring individuals out of level 2 coma. Biofeedback & Self-Regulation, 20, 304–305.

Ayers, M. E. (1999). Assessing and treating open head trauma, coma, and stroke using real-time digital EEG neurofeedback. In J. R. Evans & A. Abarbanel (Eds.), Introduction to quantitative EEG and neurofeedback (pp. 203–222). New York, NY: Academic.

Ayers, M. E. (2004). Neurofeedback for cerebral palsy. Journal of Neurotherapy, 8(2), 93–94.

Baehr, E., Rosenfeld, J. P., & Baehr, R. (2001). Clinical use of an alpha asymmetry neurofeedback protocol in the treatment of mood disorders: Follow-up study one to five years post therapy. Journal of Neurotherapy, 4(4), 11–18.

Bakhshayesh, A. R. (2007). The efficacy of neurofeedback compared to EMG biofeedback in the Tx of ADHD children (Unpublished doctoral dissertation). Postdam, Germany: University of Potsdam.

Barnea, A., Rassis, A., & Zaidel, E. (2005). Effect of neurofeedback on hemispheric word recognition. Brain & Cognition, 59, 314–321.

Barry, R. J., Clarke, A. R., Johnstone, S. J., McCarthy, R., & Selikowitz, M. (2009). Electroencephalogram 1=#, ratio and arousal in attention-deficit=hyperactivity disorder: Evidence of independent processes. Biological Psychiatry, 66, 398–401.

Bauer, L. O. (1993). Meteoric signs of CNS dysfunction associated with alcohol and cocaine withdrawal. Psychiatry Research, 47, 69–77.

Bauer, L. O. (2001). Predicting relapse to alcohol and drug abuse via quantitative electroencephalography. Neuropsychopharmacology, 25, 332–240.

Bearden, T. S., Cassisi, J. E., & Pineda, M. (2003). Neurofeedback training for a patient with thalamic and cortical infarctions. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 28, 241–253.

Beatty, J., Greenberg, A., Diebler, W. P., & O’Hanlon, J. F. (1974). Operant control of occipital theta rhythm affects performance in a radar monitoring task. Science, 183, 871–873.

Becerra, J., Fernandez, T., Harmony, T., Caballero, M. I., Garcia, F., Fernandez-Bouzas, A. . . ., Prado-Alcala, R. A. (2006). Follow-up study of learning-disabled children treated with neurofeedback or placebo. Clinical EEG & Neuroscience, 37, 198–203.

Berner, I., Schabus, M., Wienerroither, T., & Klimesch, W. (2006). The significance of sigma neurofeedback training on sleep spindles and aspects of declarative memory. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 31, 97–114.

Bolea, A. S. (2010). Neurofeedback treatment of chronic inpatient schizophrenia. Journal of Neurotherapy, 14(1), 47–54.

Boulay, C. B., Sarnacki, W. A., Wolpaw, J. R., & McFarland, D. J. (2011). Trained modulation of sensorimotor rhythms can affect reaction time. Clinical Neurophysiology, 122, 1820–1826.

Bounias, M., Laibow, R. E., Bonaly, A., & Stubblebine, A. N. (2001). EEGneurobiofeedback treatment of patients with brain injury: Part 1: Typological classification of clinical syndromes. Journal of Neurotherapy, 5(4), 23–44.

Bounias, M., Laibow, R. E., Stubbelbine, A. N., Sandground, H., & Bonaly, A. (2002). EEG-neurobiofeedback treatment of patients with brain injury Part 4: Duration of treatments as a function of both the initial load of clinical symptoms and the rate of rehabilitation. Journal of Neurotherapy, 6(1), 23–38.

Breteler, M. H. M., Arns, M., Peters, S., Giepmans, I., & Verhoeven, L. (2010). Improvements in spelling after QEEG-based neurofeedback in dyslexia: A randomized controlled treatment study. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35(1), 5–11.

Budzynski, T. H. (1996). Brain brightening: Can neurofeedback improve cognitive process? Biofeedback, 24(2), 14–17.

Burkett, V. S., Cummins, J. M., Dickson, R. M., & Skolnick, M. (2005). An open clinical trial utilizing real-time EEG operant conditioning as an adjunctive therapy in the treatment of crack cocaine dependence. Journal of Neurotherapy, 9(2), 7–26.

Byers, A. P. (1995). Neurofeedback therapy for a mild head injury. Journal of Neurotherapy, 1(1), 22–37.

Cannon, R., & Lubar, J. (2007). EEG spectral power and coherence: Differentiating effects of spatial-specific neuro-operant learning (SSNOL) utilizing LORETA neurofeedback training in the anterior cingulate and bilateral dorsolateral prefrontal cortices. Journal of Neurotherapy, 11(3), 25–44.

Cannon, R., & Lubar, J. (2011). Long-term effects of neurofeedback training in anterior cingulate cortex: A short follow-up report. Journal of Neurotherapy, 15, 130–150.

Cannon, R., Lubar, J., Congedo, M., Thornton, K., Towler, K., & Hutchens, T. (2007). The effects of neurofeedback training in the cognitive division of the anterior cingulate gyrus. International Journal of Neuroscience, 117, 337–357.

Cannon, R., Lubar, J., Gerke, A., Thornton, K., Hutchens, T., & McCammon, V. (2006). EEG spectral-power and coherence: LORETA neurofeedback training in the anterior cingulate gyrus. Journal of Neurotherapy, 10(1), 5–31.

Cannon, K. B., Sherlin, L., & Lyle, R. R. (2010). Neurofeedback efficacy in the treatment of a 43-year-old female stroke victim: A case study. Journal of Neurotherapy, 14, 107–121.

Caria, A., Veit, R., Sitaram, R., Lotze, M., Weiskopf, N., Grodd, W., & Birbaumer, N. (2007). Regulation of anterior insular cortex activity using real-time fMRI. Neuroimage, 35, 1238–1246.

Carmen, J. A. (2004). Passive infrared hemoencephalography: Four years and 100 migraines. Journal of Neurotherapy, 8(3), 23–51.

Choi, S. W., Chi, S. E., Chung, S. Y., Kim, J. W., Ahn, C. Y., & Kim, H. T. (2011). Is alpha wave neurofeedback effective with randomized clinical trials in depression? A pilot study. Neuropsychobiology, 63, 43–51.

Clarke, A. R., Barry, R. J., McCarthy, R., & Selikowitz, M. (2001). EEG-defined subtypes of children with attention-deficit=hyperactivity disorder. Clinical Neurophysiology, 112, 2098–2105.

Clarke, A. R., Barry, R. J., McCarthy, R., Selikowtiz, M., Johnstone, S. J., Hsuy, C., . . ., Croft, R. J. (2007). Coherence in children with attention-deficit=hyperactivity disorder and excess beta in their EEG. Clinical Neurophysiology, 118, 1472–1479.

Coben, R., Linden, M., & Myers, T. E. (2010). Neurofeedback for autistic spectrum disorder: A review of the literature. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35, 83–105.

Coben, R., & Myers, T. E. (2010). The relative efficacy of connectivity guided and symptom based EEG biofeedback for autistic disorders. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35(1), 13–23.

Coben, R., & Pudolsky, I. (2007a). Assessment guided neurofeedback for autistic spectrum disorder. Journal of Neurotherapy, 11(1), 5–23.

Coben, R., & Pudolsky, I. (2007b). Infrared imaging and neurofeedback: Initial reliability and validity. Journal of Neurotherapy, 11(3), 3–13.

Collura, T. F. (2008a). Whole-head April normalization using live Z-scores for connectivity training (Part 1). NeuroConnections Newsletter, pp. 12–18.

Collura, T. F. (2008b). Whole-head July normalization using live Z-scores for connectivity training (Part 2). NeuroConnections Newsletter, pp. 9–12.

Collura, T. F. (2009). Neuronal dynamics in relation to normative electroencephalography assessment and training. Biofeedback, 36, 134–139.

Collura, T. F., Guan, J., Tarrant, J., Bailey, J., & Starr, F. (2010). EEG biofeedback case studies using live Z-score training and a normative database. Journal of Neurotherapy, 14, 22–46.

Collura, T. F., Thatcher, R. W., Smith, M. L., Lambos, W. A., & Stark, C. A. (2009). EEG biofeedback training using live Z-scores and a normative database. In T. Budzynski, H. Budzynski, J. Evans & A. Abarbanel (Eds.), Introduction to quantitative EEG and neurofeedback, 2nd ed., (pp. 103–141). Amsterdam, the Netherlands: Elsevier.

Congedo, M., Lubar, J. F., & Joffe, D. (2004). Low-resolution electromagnetic tomography neurofeedback IEEE Transactions on Neural Systems & Rehabilitation Engineering, 12, 387–397.

Cortoos, A., De Valck, E., Arns, M., Breteler, M. H., & Cluydts, R. (2010). An exploratory study on the effects of tele-neurofeedback and tele-biofeedback on objective and subjective sleep in patients with primary insomnia. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35, 125–134.

Cortoos, A., Verstraeten, E., Joly, J., Cluydts, R., De Hert, M., & Peuskens, J. (2010). The impact of neurofeedback training on sleep quality in chronic schizophrenia patients: A controlled multiple case study. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35(2), 125–134.

Crocetti, A., Forti, S., & Bo, L. D. (2011). Neurofeedback for subjective tinnitus patients. Auris Nasus Larnx, 38, 735–738.

deBeus, R. J., & Kaiser, D. A. (2011). Neurofeedback with children with attention deficit hyperactivity disorder: A randomized double blind placebo-controlled study. In R. Coben & J. R. Evans (Eds.), Neurofeedback and neuromodulation techniques and applications (pp. 127–152). New York, NY: Academic Press.

deCharms, R. (2007). Reading and controlling human brain activation using real-time functional magnetic resonance imaging. Trends in Cognitive Science, 11, 473–481.

deCharms, R., Christoff, K., Glover, G., Pauly, J., Whitfield, S., & Gabrieli, J. (2004). Learned regulation of spatially localized brain activation using real-time fMRI. Neuroimage, 21, 436–443.

deCharms, R. C., Maeda, F., Glover, G. H., Ludlow, D., Pauly, J. M., Soneji, D. . . ., Mackey, S. C. (2005). Control over brain activation and pain learned by using realtime functional MRI. Proceedings of the National Academy of Sciences, 102, 18626–18631.

deNiet, P. (2011). The efficacy of LENS neurofeedback treatment for ADHD: a doubleblind, randomized placebo controlled study on adults with ADHD. Manuscript submitted for publication. Available from https:==toetsingonline.ccmo.nl=

Dohrmann, K., Elbert, T., Schlee,W.,&Weisz,N. (2007). Tuning the tinnitus percept by modification of synchronous brain activity. Restorative Neurological Neuroscience, 25, 371–378.

Donaldson, C. C. S., Sell, G. E., & Mueller, H. H. (1998). Fibromyalgia: A retrospective study of 252 consecutive referrals. Canadian Journal of Clinical Medicine, 5, 116–127.

Donaldson, M., Moran, D., & Donaldson, S. (2010, Spring). Schizophrenia in retreat. NeuroConnections, pp. 19–23.

Doppelmayr, M., Nosko, H., Pecherstorfer, T., & Fink, A. (2007). An attempt to increase cognitive performance after stroke with neurofeedback. Biofeedback, 35, 126–130.

Doppelmayr, M., & Weber, E. (2011). Effects of SMR and theta=beta neurofeedback on reaction times, spatial abilities, and creativity. Journal of Neurotherapy, 15, 115–129.

Drechsler, R., Straub, M., Doehnert, M., Heinrich, H., Steinhausen, H-C., & Brandeis, D. (2007). Controlled evaluation of a neurofeedback training of slow cortical potentials in children with attention deficit=hyperactivity disorder (ADHD). Behavioral & Brain Functions, 3, 35.

Drug Effectiveness Review Project. (2005). Drug class review on pharmacologic treatments for ADHD. Portland: Oregon Health & Science University. Available from http:// ww.ohsu.edu/drugeffectivensss/reports/documents/adhd%20Final%20Report.pdf

Duffy, F. H. (2000). Editorial: The state of EEG biofeedback therapy (EEG operant conditioning) in 2000: An editor’s opinion. Clinical Electroencephalography, 31(1), v–viii.

Duschek, S., Schuepbach, D., Doll, A., Werner, N. S., & Reyes Del Paso, G. A. (2010). Self-regulation of cerebral blood flow by means of transcranial dopplersonography biofeedback. Annals of Behavioral Medicine, 41, 235–242.

Egner, T., & Gruzelier, J. H. (2003). Ecological validity of neurofeedback: Modulation of slow wave EEG enhances musical performance. Neuroreport, 14, 1121–1224.

Egner, T., & Gruzelier, J. H. (2004). EEG biofeedback of low beta band components: Frequency-specific effects on variables of attention and event-related brain potentials. Clinical Neurophysiology, 115(1), 131–139.

Egner, T., Strawson, E., & Gruzelier, J. H. (2002). EEG signature and phenomenology of alpha=theta neurofeedback training versus mock feedback. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 27, 261–270.

Fernandez, T., Harare, W., Harmony, T., Diaz-Comas, L., Santiago, E., Sanchez, L. . . ., Valdes, P. (2003). EEG and behavioral changes following neurofeedback treatment in learning disabled children. Clinical Electroencephalography, 34, 145–150.

Fernandez, T., Harmony, T., Fernandez-Bouzas, A., Diaz-Comas, L., Prado-Alcala, R. A., Valdes-Sosa, P. . . ., Garcia-Martinez, F. (2007). Changes in EEG current sources induced by neurofeedback in learning disabled children. An exploratory study. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 32, 169–183.

Fisher, S. F. (2009). Neurofeedback and attachment disorder: Theory and practice. In T. H. Budzyknski, H. K. Budzynski, J. R. Evans, & A. Abarbanel (Eds.), Introduction to quantitative EEG and neurofeedback: Advanced theory and applications 2nd ed., (pp. 315–335). New York, NY: Elsevier.

Friedes, D., & Aberbach, L. (2003). Exploring hemispheric differences in infrared brain emissions. Journal of Neurotherapy, 8(3), 53–61.

Fritson, K. K., Wadkins, T. A., Gerdes, P., & Hof, D. (2007). The impact of neurotherapy on college students’ cognitive abilities and emotions. Journal of Neurotherapy, 11(4), 1–9.

Fuchs, T., Birbaumer, N., Lutzenberger, W., Gruzelier, J. H., & Kaiser, J. (2003). Neurofeedback Treatment for attention deficit=hyperactivity disorder in children: A comparison with methylphenidate. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 28, 1–12.

Gani, C., Birbaumer, N., & Strehl, U. (2008). Long term effects after feedback of slow cortical potentials and of theta-beta amplitudes in children with attention-deficit=hyperactivity disorder. International Journal of Bioelectromagnetics, 10, 209–232.

Gevensleben, H., Holl, B., Albrecht, B., Schlamp, D., Kratz, O., Studer, P. . . ., Heinrich, H. (2010). Neurofeedback training for children with ADHD: 6-month follow-up of a randomised controlled trial. European Child & Adolescent Psychiatry, 19, 715–724.

Gevensleben, H., Holl, B., Albrecht, B., Vogel, C., Schlamp, D., Kratz, O. . . ., Heinrich, H. (2009a). Distinct EEG effects related to neurofeedback training in children with ADHD: A randomized controlled trial. International Journal of Psychophysiology, 74, 149–157.

Gevensleben, H., Holl, B., Albrecht, B., Vogel, C., Schlamp, D., Kratz, O. . . ., Heinrich, H. (2009b). Is neurofeedback an efficacious treatment for ADHD? A randomized controlled clinical trial. Journal of Clinical Psychology & Psychiatry, 50, 780–789.

Gosepath, K., Nafe, B., Ziegler, E., & Mann, W. J. (2001). Neurofeedback training as a therapy for tinnitus [German]. HNO, 49(1), 29–35.

Gruzelier, J. (2000). Self regulation of electrocortical activity in schizophrenia and schizotypy: A review. Clinical Electroencephalography, 31(1), 23–29.

Gruzelier, J., & Egner, T. (2005). Critical validation studies of neurofeedback. Child & Adolescent Psychiatric Clinics of North America, 14, 83–104.

Gruzelier, J., Egner, T., & Vernon, D. (2006). Validating the efficacy of neurofeedback for optimising performance. Progress in Brain Research, 159, 421–431.

Gruzelier, J., Hardman, E., Wild, J., Zaman, R., Nagy, A., & Hirsch, S. (1999). Learned control of interhemispheric slow potential negativity in schizophrenia. International Journal of Psychophysiology, 34, 341–348.

Gruzelier, J., Inoue, A., Smart, R., Steed, A., & Steffert, T. (2010). Acting performance and flow state enhanced with sensory-motor rhythm neurofeedback comparing ecologically valid immersive VR and training screen scenarios. Neuroscience Letters, 480, 112–116.

Haller, S., Birbaumer, N., & Veit, R. (2010). Real-time fMRI feedback training may improve chronic tinnitus. European Radiology, 20, 696–703.

Hammer, B. U., Colbert, A. P., Brown, I. A., & Ilioi, E. C. (2011). Neurofeedback for insomnia: A pilot study of Z-score SMR and individualized protocols. Applied Psychophysiology & Biofeedback. Advance online publication. doi:10.1007=s10484-011-9165-y

Hammond, D. C. (2000, September 22). Comparison of therapist-coached and unsupervised neurofeedback practice. Presentation at the annual scientific meeting of the International Society for Neurofeedback & Research, St. Paul, Minnesota.

Hammond, D. C. (2001a). Neurofeedback treatment of depression with the Roshi. Journal of Neurotherapy, 4(2), 45–56.

Hammond, D. C. (2001b). Treatment of chronic fatigue with neurofeedback and self-hypnosis. NeuroRehabilitation, 16, 295–300.

Hammond, D. C. (2003). QEEG-guided neurofeedback in the treatment of obsessive compulsive disorder. Journal of Neurotherapy, 7(2), 25–52.

Hammond, D. C. (2004). Treatment of the obsessional subtype of obsessive compulsive disorder with neurofeedback. Biofeedback, 32, 9–12.

Hammond, D. C. (2005a). Neurofeedback to improve physical balance, incontinence, and swallowing. Journal of Neurotherapy, 9(1), 27–36.

Hammond, D. C. (2005b). Neurofeedback treatment of depression and anxiety. Journal of Adult Development, 12, 131–138.

Hammond, D. C. (2005c). Neurofeedback with anxiety and affective disorders. Child & Adolescent Psychiatric Clinics of North America, 14, 105–123.

Hammond, D. C. (2007a). Can LENS neurofeedback treat anosmia resulting from a head injury? Journal of Neurotherapy, 11(1), 57–62.

Hammond, D. C. (2007b). LENS: The low energy neurofeedback system. New York: Haworth Press.

Hammond, D. C. (2010a). LENS neurofeedback treatment of anger: Preliminary results. Journal of Neurotherapy, 14, 162–169.

Hammond, D. C. (2010b). The need for individualization in neurofeedback: Heterogeneity in QEEG patterns associated with diagnoses and symptoms. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35(1), 31–36.

Hammond, D. C. (2010c). QEEG evaluation of the LENS treatment of TBI. Journal of Neurotherapy, 14, 70–77.

Hammond, D. C. (2011). Placebos and neurofeedback: A case for facilitating and maximizing placebo response in neurofeedback treatments. Journal of Neurotherapy, 15, 104–114.

Hammond, D. C. (in press). Neurofeedback treatment of restless legs and periodic limb movements. Journal of Neurotherapy.

Hammond, D. C., & Baehr, E. (2009). Neurofeedback for the treatment of depression: Current status of theoretical issues and clinical research. In T.H. Budzyknski, H. K. Budzynski, J. R. Evans & A. Abarbanel (Eds.), Introduction to quantitative EEG and neurofeedback: Advanced theory and applications 2nd ed., (pp. 295–313). New York, NY: Elsevier.

Hammond, D. C., Bodenhamer-Davis, G., Gluyck, G., Stokes, D., Harper, S. H., Trudeau, D. . . ., Kirk, L. (2011). Standards of practice for neurofeedback and neurotherapy: A position paper of the International Society for Neurofeedback & Research. Journal of Neurotherapy, 15, 54–64.

Hammond, D. C., & Kirk, L. (2008). First, do no harm: Adverse effects and the need for practice standards in neurofeedback. Journal of Neurotherapy, 12(1), 79–88.

Hammond, D. C., Stockdale, S., Hoffman, D., Ayers, M. E., & Nash, J. (2001). Adverse reactions and potential iatrogenic effects in neurofeedback training. Journal of Neurotherapy, 4(4), 57–69.

Hammond, D. C., Walker, J., Hoffman, D., Lubar, J. F., Trudeau, D., Gurnee, R., & Horvat, J. (2004). Standards for the use of QEEG in neurofeedback: A position paper of the International Society for Neuronal Regulation. Journal of Neurotherapy, 8(1), 5–26.

Hanslmayer, S., Sauseng, P., Doppelmayr, M., Schabus, M., & Klimesch, W. (2005). Increasing individual upper alpha by neurofeedback improves cognitive performance in human subjects. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 30(1), 1–10.

Harris, A. W. F., Bahramali, H., Slewa-Younan, S., Gordon, E., Williams, L., & Kli, W. M. (2001). The topography of quantified electroencephalography in three syndromes of schizophrenia. International Journal of Neuroscience, 107, 265–278.

Hauri, P. J. (1981). Treating psychophysiologic insomnia with biofeedback. Archives of General Psychiatry, 38, 752–758.

Hauri, P. J., Percy, L., Hellekson, C., Hartmann, E., & Russ, D. (1982). The treatment of psychophysiologic insomnia with biofeedback: A replication study. Biofeedback & Self-Regulation, 7, 223–235.

Heinrich, H., Gevensleben, H., Freisleder, F. J., Moll, G.H., & Rothenberger, Z. (2004). Training of slow cortical potentials in attentiondeficit=hyperactivity disorder: Evidence for positive behavioral and neurophysiological effects. Biological Psychiatry, 55, 3–16.

Hoagwood, K., Jensen, P., Feil,M., Vitiello, B., & Blatara, V. (2000). Medication management of stimulants in pediatric practice settings: A national perspective. Journal of Developmental & Behavioral Pediatrics, 21, 322–331.

Hoedlmoser, K., Pecherstorfer, T., Gruber, G., Anderer, P., Doppelmayr, M., Klimesch, W., & Schabus, M. (2008). Instrumental conditioning of human sensorimotor rhythm (12–15Hz) and its impact on sleep as well as declarative learning. Sleep, 31, 1401–1408.

Hoffman, D. A., Lubar, J. F., Thatcher, R. W., Sterman, M. B., Rosenfeld, P. J., Striefel, S. . . ., Stockdale, S. (1999). Limitations of the American Academy of Neurology and American Clinical Neurophysiology Society paper on QEEG. Journal of Neuropsychiatry & Clinical Neuroscience, 11, 401–407.

Hoffman, D. A., Stockdale, S., Hicks, L., & Schwaninger, J. (1995). Diagnosis and treatment of closed head injury. Journal of Neurotherapy, 1(1), 14–21.

Hoffman, D. A., Stockdale, S., & Van Egren, L. (1996a). EEG neurofeedback in the treatment of mild traumatic brain injury [Abstract]. Clinical Electroencephalography, 27(2), 6.

Hoffman, D. A., Stockdale, S., & Van Egren, L. (1996b). Symptom changes in the treatment of mild traumatic brain injury using EEG neurofeedback [Abstract]. Clinical Electroencephalography, 27, 164.

Holtmann, M., Grasmann, D., Cionek-Szpak, E., Hager, V., Panzer, N., Beyer, A., et al (2009). Specific effects of neurofeedback on impulsivity in ADHD. Kindheit und Entwicklung, 18, 95–104.

Horrell, T., El-Baz, A., Baruth, J., Tasman, A., Sokhadze, G., Stewart, C., & Sokhadze, E. (2010). Neurofeedback effects on evoked and induced EEG gamma band reactivity todrug-related cues in cocaine addiction. Journal of Neurotherapy, 14, 195–216.

Huang-Storms, L., Bodenhamer-Davis, E., Davis, R., & Dunn, J. (2006). QEEG-guided neurofeedback for children with histories of abuse and neglect: Neurodevelopmental rationale and pilot study. Journal of Neurotherapy, 10(4), 3–16.

Hughes, J. R., & John, E. R. (1999). Conventional and quantitative electroencephalography in psychiatry. Journal of Neuropsychiatry & Clinical Neuroscience, 11, 190–208.

Iasemidis, I. D. (2003). Epileptic seizure prediction and control. IEEE Transactions in Biomedical Engineering, 50, 549–558.

Ibric, V. L., & Dragomirescu, L. G. (2009). Neurofeedback in pain management. In T.H. Budzyknski, H. K. Budzynski, J. R. Evans & A. Abarbanel (Eds.), Introduction to quantitative EEG and neurofeedback: Advanced theory and applications 2nd ed., (pp. 417–451). New York, NY: Elsevier.

Jarusiewicz, B. (2002). Efficacy of neurofeedback for children in the autistic spectrum: A pilot study. Journal of Neurotherapy, 6(4), 39–49.

Jensen, M. P., Grierson, C., Tracy-Smith, V., Bacigalupi, S. C., & Othmer, S. (2007). Neurofeedback treatment for pain associated with complex regional pain syndrome. Journal of Neurotherapy, 11(1), 45–53.

Johnston, S. J., Boehm, S. G., Healy, D., Goebel, R., & Linden, D. E. J. (2010). Neurofeedback: A promising tool for the self-regulation of emotion networks. Neuroimage, 49(1), 1066–1072.

Joughin, C., & Zwi, M. (1999). Focus on the use of stimulants in children with attention deficit hyperactivity disorder (Primary Evidence-Base Briefing No. 1). London, UK: Royal College of Psychiatrists Research Unit.

Kamiya, J. (2011). The first communications about operant conditioning of the EEG. Journal of Neurotherapy, 15(1), 65–73.

Kayiran, S., Dursan, E., Dursun, N., Ermutlu, N., & Karamursel, S. (2010). Neurofeedback intervention in fibromyalgia syndrome: a randomized, controlled, rater blind clinical trial. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35, 293–302.

Keizer, A. W., Verment, R. S., & Hommel, B. (2010). Enhancing cognitive control through neurofeedback: A role of gamma-band activity in managing episodic retrieval. Neuroimage, 490, 3404–3413.

Keller, I. (2001). Neurofeedback therapy of attention deficits in patients with traumatic brain injury. Journal of Neurotherapy, 5, 19–32.

Kelley, M. J. (1997). Native Americans, neurofeedback, and substance abuse theory: Three year outcome of alpha=theta neurofeedback training in the treatment of problem drinking among Dine’ (Navajo) people. Journal of Neurotherapy, 2, 24–60.

Kirsch, I. (2010). The emperor’s new drugs: Exploding the antidepressant myth. New York, NY: Basic Books.

Kleber, B., Gruzelier, J., Bensch, M., & Birbaumer, N. (2008). Effects of EEGbiofeedback on professional singing performances. Revista Espanola Psichologica, 10, 77–61.

Knezevic, B., Thompson, L., & Thompson, M. (2010). Pilot project to ascertain the utility of Tower of London Test to assess outcomes of neurofeedback in clients with Asperger’s Syndrome. Journal of Neurotherapy, 14(3), 3–19.

Kotchoubey, B., Blankenhorn, V., Froscher, W., Strehl, U., & Birbaumer, N. (1997). Stability of cortical self-regulation in epilepsy patients. NeuroReport, 8, 1867–1870.

Kotchoubey, B., Strehl, Y. U., Uhlmann, C., Holzepfel, S., Konig, M., Froscher, W. . . ., Birbaumer, N. (2001). Modification fo slow cortical potentials in patients with refractory epilepsy: A controlled outcome study. Epilepsia, 42, 406–416.

Kouijzer, M. E. J., de Moor, J. M. H., Gerrits, B. J. L., Buitelaar, J. K., & van Schie, H. T. (2009). Long-term effects of neurofeedback treatment in autism. Research in Autism Spectrum Disorders, 3, 496–501.

Kouijzer, M. E. J., de Moor, J. M. H., Gerrits, B. J. L., Congedo, M., & van Schie, H. T. (2009). Neurofeedback improves executive functioning in children with autism spectrum disorders. Research in Autism Spectrum Disorders, 3, 145–162. Kouijzer, E. E. J., van Schie, H. T., de Moor, J. M. H., Gerrits, B. J. L., & Buitelaar, J. K. (2010). Neurofeedback treatment in autism. Preliminary findings in behaivoral, cognitive, and neurophysiological functioning. Research in Autism Spectrum Disorders, 4, 386–399.

Kravitz, H. M., Esty, M. L., Katz, R. S., & Fawcett, J. (2006). Treatment of fibromyalgia syndrome using low-intensity neurofeedback with the Flexyx Neurotherapy System: A randomized controlled clinical trial. Journal of Neurotherapy, 10(2–3), 41–58.

Kropp, P., Siniatchkin, M., & Gerber, W-D. (2002). On the pathophysiology of migraine– links for ‘‘empirically based treatment’’ with neurofeedback. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 27, 203–213.

Laibow, R. E., Stubblebine, A. N., Sandground, H., & Bounias, M. (2001). EEG neurobiofeedback treatment of patients with brain injury: Part 2: Changes in EEG parameters versus rehabilitation. Journal of Neurotherapy, 5(4), 45–71.

Landers, D. M. (1991). Optimizing individual performance. In D. Druckman & R. A. Bjork (Eds.), In the mind’s eye: Enhancing human performance (pp. 193–246). Washington, DC: National Academy Press.

Landers, D. M., Han, M., Salazar, W., Petruzzello, S. J., Kubitz, K. A., & Gannon, T. L. (1994). Effect of learning on electroencephalographic and electrocardiographic patterns in novice archers. International

Journal of Sports Psychology, 22, 56–71.

Lansbergen, M. M., van Dongen-Boomsma, M., Buitelaar, J. K., & Slaats-Willemse, D. (2010). ADHD and EEG-neurofeedback: A double-blind randomized placebocontrolled feasibility study. Journal of Neural Transmission, 118, 275–284.

Larsen, S. (2006). The healing power of neurofeedback: The revolutionary LENS technique for restoring optimal brain function. Rochester, VT: Healing Arts Press.

Larsen, S., Harrington, K.,&Hicks, S. (2006). The LENS (Low Energy Neurofeedback System): A clinical outcomes study of one hundred patients at Stone Mountain Center,NewYork. Journal of Neurotherapy, 10(2–3), 69–78.

Larsen, S., Larsen, R., Hammond, D. C., Sheppard, S., Ochs, L., Johnson, S., . . ., Chapman, C. (2006). The LENS neurofeedback with animals. Journal of Neurotherapy, 10(2–3), 89–101.

La Vaque, T. J. (2001). Pills, politcs, and placebos. Journal of Neurotherapy, 5(1–2), 73–86.

La Vaque, T. J., Hammond, D. C., Trudeau, D., Monastra, V., Perry, J., Lehrer, P. . . ., Sherman, R. (2002). Template for developing guidelines for the evaluation of the clinical efficacy of psycholophysiological interventions. Journal of Neurotherapy, 6(4), 11–23.

Leach, J., Holmes, P., Hirst, L., & Gruzelier, J. (2008). Alpha theta versus SMR training for novice singers=advanced instrumentalists. Revista Espanola Psichologica, 10, 62.

Leins, U., Goth, G., Hinterberger, T., Klinger, C., Rumpf, N., & Strehl, U. (2007). Neurofeedback for children with ADHD: A comparison of SCP and theta=beta protocols. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 32, 73–88.

Levesque, J., Beauregard, M., & Mensour, B. (2006). Effect of neurofeedback training on the neural substrates of selective attention in children with attention-deficit=hyperactivity disorder: A functional magnetic resonance imaging study. Neuroscience Letters, 394, 216–221.

Lin, S. C., Su, C. Y., Chou, F. H. C., Chen, S. P., Huang, J. J., Wu, G. T. E., . . ., Chen, C. (2009). Domestic violence recidivism in high-risk Taiwanese offenders after the completion of violence treatment programs. Journal of Forensic Psychiatry & Psychology, 20, 458–472.

Linden, M., Habib, T., & Radojevic, V. (1996). A controlled study of the effects of EEG biofeedback on cognition and behavior of children with attention deficit disorder and learning disabilities. Biofeedback and Self-Regulation, 21(1), 35–49.

Loo, S. K., & Barkley, R. (2005). Clinical utility of EEG in attention-deficit=hyperactivity disorder. Applied Neuropsychology, 12, 64–76.

Lubar, J. F. (1995). Neurofeedback for the management of attention-deficit=hyperactivity disorders. In M. S. Schwartz (Ed.), Biofeedback: A practitioner’s guide (pp. 493–522). New York, NY: Guilford.

Lubar, J. F., Shabsin, H. S., Natelson, S. E., Holder, G. S., Whitsett, S. F., Pamplin, W. E., & Krulikowski, D. I. (1981). EEG operant conditioning in intractible epileptics. Archives of Neurology, 38, 700–704.

Lubar, J. F., & Shouse, M. N. (1976). EEG and behavioral changes in a hyperactive child concurrent with training of the sensorimotor rhythm (SMR): A preliminary report. Biofeedback & Self-Regulation, 1, 293–306.

Lubar, J. F., & Shouse, M. N. (1977). Use of biofeedback in the treatment of seizure disorders and hyperactivity. Advances in Clinical Child Psychology, 1, 204–251.

Lurie, P., & Wolfe, S. (1997). Unethical trials of interventions to reduce perinatal transmission of the human immunodeficiency virus in developing countries. New England Journal of Medicine, 337, 853–856.

Marchetti, A., Magar, R., Lau, H., Murphy, E. L., Jensen, P. S., Conners, C. K. . . ., Iskedjian, M. (2001). Pharmacotherapies for attentiondeficit=hyperactivity disorder: Expected-cost analysis. Clinical Therapeutics, 23, 1904–1921.

Martin, G., & Johnson, C. L. (2005). The boys Totem town neurofeedback project: A pilot study of EEG biofeedback with incarcerated juvenile felons. Journal of Neurotherapy, 9, 71–86.

Matthews, T. V. (2007). Neurofeedback overtraining and the vulnerable patient. Journal of Neurotherapy, 11(3), 63–66.

Matthews, T. V. (2011, Spring). Over training and neurofeedback treatment planning. NeuroConnections, pp. 20–23, 25.

McCrea, M., Prichep, L., Powell, M. R., Chabot, R., & Barr, W. B. (2010). Acute effects and recovery after sport-related concussion: A neurocognitive and quantitative brain electrical activity study. Journal of Head Trauma Rehabilitation, 25, 283–292.

McKee, A. C., Cantu, R. C., Nowinski, C. J., Hedley-Whyte, T., Gavett, B. E., Budson, A. E. . . ., Stern, R. A. (2009). Chronic traumatic encephalopathy in athletes: Progressive tauopathy after repetitive head injury. Journal of Neuropathology & Experimental Neurology, 68, 709–735.

Mize, W. (2004). Hemoencephalography—A new therapy for attention deficit hyperactivity disorder (ADHD): Case report. Journal of Neurotherapy, 8(3), 77–97.

Molina, B. S., Hinshaw, S. P., Swanson, J. M., Arnold, L. E., Vitiello, B., Jensen, P. S. . . ., Houck, P. R. (2009). MTA at 8 years: Prospective follow-up of children treated for combined-type ADHD in a multisite study. Journal of the Academy of Child & Adolescent Psychiatry, 48, 484–500.

Monastra, V. J., Monastra, D. M., & George, S. (2002). The effects of stimulant therapy, EEG biofeedback, and parenting style on the primary symptoms of attention-deficit=hyperactivity disorder. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 27, 231–249.

Moncrieff, J. (2009). The myth of the chemical cure: A critique of psychiatric drug treatment. New York, NY: Palgrave Macmillan.

Monjezi, S., & Lyle, R. R. (2006). Neurofeedback treatment of type I diabetes mellitus: Perceptions of quality of life and stabilization of insulin treatment–two case studies. Journal of Neurotherapy, 10(4), 17–21.

Moore, N. C. (2000). A review of EEG biofeedback treatment of anxiety disorders. Clinical Electroencephalography, 31(1), 1–6.

MTA Cooperative Group. (1999). A 14-month randomized clinical trial of treatment strategies for attention-deficit=hyperactivity disorder. The MTA Cooperative Group. Multimodal treatment study of children with ADHD. Archives of General Psychiatry, 56, 1073–1086.

Mueller, H. H., Donaldson, C. C. S., Nelson, D. V., & Layman, M. (2001). Treatment of fibromyalgia incorporating EEG-driven stimulation: A clinical outcomes study. Journal of Clinical Psychology, 57, 933–952.

Nelson, D. V., Bennett, R. M., Barkhuizen, A., Sexton, G. J., Jones, K. D., Esty, M. L. . . ., Donaldson, D. C. S. (2010). Brief research report: Neurotherapy of fibromyalgia? Pain Medicine, 11, 912–919.

Newton, T. F., Kalechstein, A. D., Hardy, D. J., Cook, I. A., Nestor, L., Ling, W., & Leuchter, A. F. (2004). Association between quantitative EEG and neurocognition inmethamphetamine-dependent volunteers. Clinical Neurophysiology, 115, 194–198.

Ochs, L. (2006). The Low Energy Neurofeedback System (LENS): Theory, background, and introduction. Journal of Neurotherapy, 10(2–3), 5–39.

Ochs, L. (2007). Comment on ‘‘neurofeedback overtraining and the vulnerable patient.’’ Journal of Neurotherapy, 11(3), 67–71.

Orlando, P. C., & Rivera, R. O. (2004). Neurofeedbck for elementary students with identified learning problems. Journal of Neurotherapy, 8(2), 5–19.

Othmer, S., Othmer, S. F., & Kaiser, D. A. (1999). EEG biofeedback: Training for AD=HD and related disruptive behavior disorders. In J. A. Incorvaia, B. S. Mark-Goldstein & D. Tessmer (Eds.), Understanding, diagnosing, and treating AD=HD in children and adolescents (pp. 235–296). New York, NY: Aronson.

Paquette, V., Beauregard, M., & Beaulieu-Prevost, D. (2009). Effect of a psychoneurotherapy on brain electromagnetic tomography in individuals with major depressive disorder. Psychiatry Research: Neuroimaging, 174, 231–239.

Passini, F. T., Watson, C. G., Dehnel, L., Herder, J., & Watkins, B. (1977). Alpha wave biofeedback training therapy in alcoholics. Journal of Clinical Psychology, 33(1), 292–299.

Peniston, E. G., & Kulkosky, P. J. (1989). Alpha-theta brainwave training and betaendorphin levels in alcoholics. Alcohol: Clinical & Experimental Research, 13, 271–279.

Peniston, E. G., & Kulkosky, P. J. (1990). Alcoholic personality and alpha-theta brainwave training. Medical Psychotherapy, 2, 37–55.

Peniston, E. G., & Kulkosky, P. J. (1991). Alpha-theta brainwave neuro-feedback therapy for Vietnam veterans with combatrelated post-traumatic stress disorder. Medical Psychotherapy, 4, 47–60.

Perreau-Linck, E., Lessard, N., Levesque, J., & Beauregard, M. (2010). Effects of neurofeedback training on inhibitory capacities in ADHD children: A single-blind, randomized, placebo-controlled study. Journal of Neurotherapy, 14, 229–242.

Pineda, J. A., Brang, D., Futagaki, C., Hecht, E., Grichanik, M., Wood, L. . . ., Carey, S. (2007). Effects of neurofeedback training on action comprehension and imitation learning. In H. L. Puckhaber (Ed.), New research in biofeedback (pp. 133–152). Hauppauge, NY: Nova Science Publishers.

Pineda, J. A., Brang, D., Hecht, E., Edwards, L., Carey, S., Bacon, M. . . ., Rork, A. (2008). Positive behavioral and electrophysiological changes following neurofeedback training in children with autism. Research in Autism Spectrum Disorders, 2, 557–581.

Prichep, L., Alper, K. R., Kowalik, S. C., John, E. R., Merkin, H. A., Tom, M., & Rosenthal, M. S. (1996). qEEG subtypes in crack cocaine dependence and treatment outcome. In L.S. Harris (Ed.), Problems of drug dependence, 1995: Proceedings of 57th Annual Scientific Meeting, The College on Problems of Drug Dependence, Inc., Research Monograph No. 162 (p. 142). Rockville, MD: National Institute on Drug Abuse.

Prichep, L., Alper, K., Kowalik, S. C., & Rosenthal, M. S. (1996). Neurometric qEEG studies of crack cocaine dependence and treatment outcome. Journal of Addictive Diseases, 15(4), 39–53.

Prichep, L. S., Mas, F., Hollander, E., Liebowitz, M., John, E. R., Almas, M. . . ., Levine, R. H. (1993). Quantitative electroencephalography (QEEG) subtyping of obsessive compulsive disorder. Psychiatry Research, 50(1), 25–32.

Putnam, J. A. (2001). EEG biofeedback on a female stroke patient with depression: A case  study. Journal of Neurotherapy, 5(3), 27–38.

Quirk, D. A. (1995). Composite biofeedback conditioning and dangerous offenders: III. Journal of Neurotherapy, 1(2), 44–54.

Raffa, R. B., & Tallarida, R. J. (2010). Chemo fog: cancer chemotherapy-related cognitive impairment. New York, NY: Springer Science.

Rasey, H. W., Lubar, J. E., McIntyre, A., Zoffuto, A. C., & Abbott, P. L. (1996). EEG biofeedback for the enhancement of attentional processing in normal college students. Journal of Neurotherapy, 1(3), 15–21.

Raymond, J., Sajid, I., Parkinson, L. A., & Gruzelier, J. H. (2005). Biofeedback and danceperformance: A preliminary investigation. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 30, 65–73.

Raymond, J., Varney, C., Parkinson, L. A., & Gruzelier, J. H. (2005). The effects of alpha=theta neurofeedback on personality and mood. Cognitive Brain Research, 23, 287–292.

Ros, T., Mosely, M. J., Bloom, P. A., Benjamin, L., Parkinson, L. A., & Gruzelier, J. H. (2009). Optimizing microsurgical skills with EEG neurofeedback. BMC Neuroscience, 10, 10–87.

Ros, T., Munneke, M. A., Ruge, D., Gruzelier, J. H., & Rothwell, J. C. (2010). Endogenous control of waking brain rhythms induces neuroplasticity in humans. European Journal of Neuroscience, 31, 770–778.

Ross, R. J., Cole, M., Thompson, J. S., & Kim, K. H. (1983). Boxers: Computer tomography, EEG, and neurological evaluation. Journal of the American Medical Association, 249, 211–213.

Rossiter, T. R. (2005). The effectiveness of neurofeedback and stimulant drugs in treating AD=HD: Part II. Replication. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 29, 233–243.

Rossiter, T. R., & La Vaque, T. J. (1995). A comparison of EEG biofeedback and psychostimulants in treating attention deficit=hyperactivity disorders. Journal of Neurotherapy, 1, 48–59.

Rota, G., Sitaram, R., Veit, R., Erb, M., Weiskopf, N., Dogil, G., & Birbaumer, N. (2009). Self-regulation of regional cortical activity using real-time fMRI: The right inferior frontal gyrus and linguistic processing. Human Brain Mapping, 30, 1605–1614.

Rothman, D. J. (1987). Ethical and social issues in the development of new drugs and vaccines. Bulletin of the New York Academy of Medicine, 63, 557–568.

Rozelle, G. R., & Budzynski, T. H. (1995). Neurotherapy for stroke rehabilitation: A single case study. Biofeedback & Self-Regulation, 20, 211–228.

Saxby, E., & Peniston, E. G. (1995). Alpha-theta brainwave neurofeedback training: An effective treatment for male and female alcoholics with depressive symptoms. Journal of Clinical Psychology, 51, 685–693.

Schachter, H. M., Pham, B., King, J., Langford, S., & Moher, D. (2001). How efficacious and safe is short-acting methylphenidate for the treatment of attention-deficit disorder in children and adolescents? A meta-analysis. Canadian Medical Association Journal, 165, 1475–1488.

Schagen, S. B., Hamburger, H. L., Muller, M. J., Boogerd, W., & van Dam, F. S. A. M. (2001). Neurophysiological evaluation of late effects of adjuvant high-dose chemotherapy on cognitive function. Journal of Neuro-Oncology, 51, 159–165.

Schenk, S., Lamm, K., Gundel, H., & Ladwig, K. H. (2005). Effects of neurofeedback-based EEG alpha and EEG beta training in patients with chronically decompensated tinnitus [German]. HNO, 53(1), 29–38.

Schneider, F., Rockstroh, B., Heimann, H., Lutzenberger, W., Mattes, R., Elbert, T. . . ., Bartels, M. (1992). Self-regulation of slow cortical potentials in psychiatric patients: Schizophrenia. Biofeedback & Self-Regulation, 17, 277–292.

Schoenberger, N. E., Shiflett, S. C., Esty, M. L., Ochs, L., & Matheis, R. J. (2001). Flexyx neurotherapy system in the treatment of traumatic brain injury: An initial evaluation. Journal of Head Trauma Rehabilitation, 16, 260–274.

Scolnick, B. (2005). Effects of electroencephalogram biofeedback with Asperger’s syndrome. International Journal of Rehabilitation Research, 28, 159–163.

Scott, W. C., Kaiser, D., Othmer, S., & Sideroff, S. I. (2005). Effects of an EEG biofeedback protocol on a mixed substance abusing population. American Journal of Drug & Alcohol Abuse, 31, 455–469.

Sherrill, R. (2004). Effects of hemoencephalography (HEG) training at three prefrontal locations using EEG ratios at Cz. Journal of Neurotherapy, 8(3), 63–76.

Sichel, A. G., Fehmi, L. G., & Goldstein, D. M. (1995). Positive outcome with neurofeedback treatment of a case of mild autism. Journal of Neurotherapy, 1(1), 60–64.

Sime, A. (2004). Case study of trigeminal neuralgia using neurofeedback and peripheralbiofeedback. Journal of Neurotherapy, 8(1), 59–71.

Siniatchkin, M., Hierundar, A., Kropp, P., Gerber, W. D., & Stephani, U. (2000). Self regulation of slow cortical potentials in children with migraine: An exploratory study. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 25, 13–32.

Smith, P. N., & Sams, M. W. (2005). Neurofeedback with juvenile offenders: A pilot study in the use of QEEG-based and analogbased remedial neurofeedback training. Journal of Neurotherapy, 9(3), 87–99.

Sokhadze, T. M., Cannon, R. L., & Trudeau, D. L. (2008). EEG biofeedback as a treatment for substance use disorders: review, rating of efficacy and recommendations for further research. Journal of Neurotherapy, 12(1), 5–43.

Steiner, N. J., Sheldrick, R. C., Gotthelf, D., & Perrin, E. C. (2011). Computer-based attention training in the schools for children with attention deficit=hyperactivity disorder: A preliminary trial. Clinical Pediatrics, 50, 615–622.

Sterman, M. B. (1973). Neurophysiological and clinical studies of sensorimotor EEG biofeedback training: Some effects on epilepsy. Seminars in Psychiatry, 5, 507–525.

Sterman, M. B. (2000). Basic concepts and clinical findings in the treatment of seizure disorders with EEG operant conditioning. Clinical Electroencephalography, 31(1), 45–55.

Sterman, M. B., Howe, R. C., & MacDonald, L. R. (1970). Facilitation of spindle-burst sleep by conditioning of electroencephalographic activity while awake. Science, 167, 1146–1148.

Sterman, M. B., LoPresti, R. W., & Fairchild, M. D. (2010). Electroencephalographic and behavioral studies of monomethylhydrazine toxicity in the cat. Journal of Neurotherapy, 14, 293–300.

Stokes, D. A., & Lappin, M. S. (2010). Neurofeedback and biofeedback with 37 migraineurs: A clinical outcome study. Behavior and Brain Functions, 6, 9.

Strehl, U. (2009). Slow cortical potentials neurofeedback. Journal of Neurotherapy, 13, 117–126.

Strehl, U., Leins, U., Gopth, G., Klinger, C., Hinterberger, T., & Birbaumer, N. (2006). Self-regulation of slow cortical potentials: A new treatment for children with attentiondeficit=hyperactivity disorder. Pediatrics, 118, 1530–1540.

Struve, F. A., Straumanis, J., & Patrick, G. (1994). Persistent topographic quantitative EEG sequelae of chronic marijuana use: A replication study and initial discriminant function analysis. Clinical Electroencephalography, 25, 63–75.

Suffin, S. C., & Emory, W. H. (1995). Neurometric subgroups in attentional and affective disorders and their association with pharmaco-therapeutic outcome. Clinical Electroencephalography, 26, 1–8.

Surmeli, T., & Ertem, A. (2007). EEG neurofeedback treatment of patients with Down Syndrome. Journal of Neurotherapy, 11(1), 63–68.

Surmeli, T., & Ertem, A. (2009). QEEG guided neurofeedback therapy in personality disorders: 13 case studies. Clinical EEG & Neuroscience, 40(1), 5–10.

Surmeli, T., & Ertem, A. (2010). Post-WISC–R and TOVA improvement with QEEG guided neurofeedback training in mentally retarded: A clinical case series of behavioral problems. Clinical EEG & Neuroscience, 41(1), 32–41.

Surmeli, T., Ertem, A., Eralp, E., & Kos, I. H. (2011). Obsessive compulsive disorder and the efficacy of qEEG-guided neurofeedback treatment: A case series. Clinical EEG and Neuroscience, 42, 195–201.

Surmeli, T., Ertem, E., Eralp, E., & Kos, I. H. (in press). Schizophrenia and the efficacy of qEEG-guided treatment: A clinical case series. EEG & Clinical Neuroscience.

Swanson, J. M., Elliott, G. R., Greenhill, L. L. Wigal, T., Arnold, L. E., Vitiello, B. . . ., Volkow, N. D. (2007). Effects of stimulant medication on growth rates across 3 years in the MTA follow-up. Journal of theAcademy of Child & Adolescent Psychiatry, 46, 1015–1027.

Swensen, A. R., Birnbaum, H. G., Secnik, K., Marynchenko, M., Greenberg, P., & Claxton, A. (2003). Attention-deficit=hyperactivity disorder: Increased costs for patients and their families. Journal of the American Academy of Child & Adolescent Psychiatry, 42, 1415–1423.

Tan, G., Thornby, J., Hammond, D. C., Strehl, U., Canady, B., Arnemann, K., & Kaiser, D. K. (2009). Meta-analysis of EEG biofeedback in treating epilepsy. Clinical EEG & Neuroscience, 40, 173–179.

Tansey, M. A. (1986). A simple and a complex tic (Gilles de la Tourette’s syndrome: Their responses to EEG sensorimotor rhythm biofeedback training. International Journal of Psychophysiology, 4(2), 91–97.

Tansey, M. A. (1990). Righting the rhythms of reason: EEG biofeedback training as a therapeutic modality in a clinical office setting. Medical Psychotherapy, 3, 57–68.

Tansey, M. A. (1991a). A neurobiological treatment for migraine: The response of four cases of migraine to EEG biofeedback training. Headache Quarterly: Current Treatment and Research, pp. 90–96.

Tansey, M. A. (1991b). Wechsler (WISC–R) changes following treatment of learning disabilities via EEG biofeedback in a private practice setting. Australian Journal of Psychology, 43, 147–153.

Thatcher, R.W. (2010). Validity and reliability of quantitative electroencephalography (qEEG). Journal of Neurotherapy, 14, 122–152.

Thatcher, R. W., Moore, N., John, E. R., Duffy, F., Hughes, J. R., & Krieger, M. (1999). QEEG and traumatic brain injury: Rebuttal of the American Academy of Neurology 1997 report by the EEG and Clinical Neuroscience Society. Clinical Electroencephalography, 30, 94–98.

Thompson, L., & Thompson, M. (1998). Neurofeedback combined with training in metacognitive strategies: Effectiveness in students with ADD. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 23, 243–263.

Thompson, L., Thompson, M., & Reid, A. (2010). Neurofeedback outcomes in clients with Asperger’s syndrome. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 35(1), 63–81.

Thompson, M., & Thompson, L. (2002). Biofeedback for movement disorders (dystonia with Parkinson’s disease): Theory and preliminary results. Journal of Neurotherapy, 6(4), 51–70.

Thornton, K. (2000). Improvement=rehabilitation of memory functioning with neurotherapy=QEEG biofeedback. Journal of Head Trauma Rehabilitation, 15, 1285–1296.

Thornton, K. E., & Carmody, D. P. (2005). Electroencephalogram biofeedback for reading disability and traumatic brain injury. Child & Adolescent Psychiatric Clinics of North America, 14(1), 137–162.

Thornton, K. E., & Carmody, D. P. (2008). Efficacy of traumatic brain injury rehabilitation: Interventions of QEEG-guided biofeedback, computers, strategies, and medications. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 33, 101–124.

Tinius, T. P., & Tinius, K. A. (2001). Changes after EEG biofeedback and cognitive retraining in adults with mild traumatic brain injury and attention deficit disorder. Journal of Neurotherapy, 4(2), 27–44.

Todder, D., Levine, J., Dwolatzky, T., & Kaplan, Z. (2010). Case report: impaired memory and disorientation induced by delta band down-training over the temporal brain regions by neurofeedback treatment. Journal of Neurotherapy, 14, 153–155.

Toomim, H., & Carmen, J. (2009). Hemoencephalography: Photon-based blood flow neurofeedback. In T. H. Budzyknski, H. K. Budzynski, J. R. Evans & A. Abarbanel (Eds.), Introduction to quantitative EEG and neurofeedback: Advanced theory and applications 2nd ed., (pp. 169–194). New York, NY: Elsevier.

Toomim, H., Mize, W., Kwong, P. C., Toomim, M., Marsh, R., Kozlowski, G. P. . . ., Remond, A. (2004). Intentional increase of cerebral blood oxygenation using hemoencephalography (HEG). Journal of Neurotherapy, 8(3), 5–21.

Tricoci, P., Allen, J. M., Kramer, J. M., Califf, R. M., & Smith, S. C. (2009). Scientific evidence underlying the ACC=AHA clinical practice guidelines. Journal of the American Medical Association, 301, 8321–841.

Trudeau, D. L., Anderson, J., Hansen, L. M., Shagalov, D. N., Schmoller, J., Nugent, S., & Barton, S. (1998). Findings of mild traumatic brain injury in combat veterans with PTSD and a history of blast concussion. Journal of Neuropsychiatry & Clinical Neurosciences, 10, 308–313.

Tysvaer, A. T., Stroll, O. V., & Bachen, I. (1989). Soccer injuries to the brain: A neurologic and electroencephalographic study of former players. Acta Neurologica Scandanavia, 80, 151–156.

Vernon, D. J. (2005). Can neurofeedback training enhance performance? An evaluation of the evidence with implications for future research. Applied Psychophysiology & Biofeedback, 30, 347–364.

Vernon, D., Egner, T., Cooper, N., Compton, T., Neilands, C., Sheri, A., & Gruzelier, J. (2003). The effect of training distinct neurofeedback protocols on aspects of cognitive performance. International Journal of Psychophysiology, 47, 75–85.

Walker, J. E. (2007). A neurologist’s experience with QEEG-guided neurofeedback following brain injury. In J. R. Evans (Ed.), Handbook of neurofeedback (pp. 353–361). Binghamton,  NY: Haworth.

Walker, J. E. (2008). Power spectral frequency and coherence abnormalities in patients with intractable epilepsy and their usefulness in long-term remediation of seizures using neurofeedback. Clinical EEG & Neuroscience, 39, 203–204.

Walker, J. E. (2010a, Fall). Case report: Dyslexia remediated with QEEG-guided neurofeedback. NeuroConnections, p. 28.

Walker, J. E. (2010b).UsingQEEG-guided neurofeedback for epilepsy versus standardized protocols: Enhanced effectiveness? Applied Psychophysiology&Biofeedback, 35(1), 29–30.

Walker, J. E. (2011). QEEG-guided neurofeedback for recurrent migraine headaches. Clinical EEG & Neuroscience, 42(1), 59–61.

Walker, J. E., & Kozlowski, G. P. (2005). Neurofeedback treatment of epilepsy. Child & Adolescent Psychiatric Clinics of North America, 14(1), 163–176.

Walker, J. E., & Norman, C. A. (2006). The neurophysiology of dyslexia: A selective review with implications for neurofeedback remediation and results of treatment in twelve consecutive cases. Journal of Neurotherapy, 10(1), 45–55.

Weiler, E. W., Brill, K., Tachiki, K. H., & Schneider, D. (2001). Neurofeedback and quantitative electroencephalography. International Journal of Tinnitus, 8(2), 87–93.

Weiskopf, N., Scharnowski, F., Veit, R., Goebel, R., Birbaumer, N. & Mathiak, K. (2004). Self-regulation of local brain activity using real-time functional magnetic resonance imaging (fMRI). Journal of Physiology, (Paris) 98, 357–373.

Weiskopf, N., Veit, R., Erb, M., Mathiak, K., Grodd, W., Goebel, R. & Birbaumer, N. (2003). Physiological self-regulation of regional brain activity using real-time functional magnetic resonance imaging (fMRI): methodology and exemplary data. Neuroimage, 19, 577–586.

Wekerle, C., & Wall, A. M. (2002). The violence and addiction equation: Theoretical and clinical issues in substance abuse and relationship violence. New York, NY: Taylor & Francis.

Wilson, S., & Cumming, I. (2009). Psychiatry in prisons. Philadelphia, PA: Jessica Kingsleys.

Wing, K. (2001). Effect of neurofeedback on motor recovery of a patient with brain injury: A case study and its implications for stroke rehabilitation. Topics in Stroke Rehabilitation, 8, 45–53.

Winterer, G., Kloppel, B., Heinz, A., Ziller, M., Dufeu, P., Schmidt, L. G., & Hermann, W. M. (1998). Quantitative EEG (QEEG) predicts relapse in patients with chronic alcoholism and points to a frontally pronounced cerebral disturbance. Psychiatry Research, 78, 101–113.

Witte, H., Iasemidis, I. D., & Litt, B. (2003). Special issue on epileptic seizure prediction. IEEE Transactions in Biomedical Engineering, 50, 537–539.

World Medical Association. (2000, October). Delcaration of Helsinki: Amended by the 52nd WMA General Assembly, Edinburgh, Scotland. Journal of the American Medical Association, 284, 3043–3045.

Wrangler, S., Gevensleben, H., Albrecht, B., Studer, P., Rothenberger, A., Moll, G. H., & Heinrich, H. (2010). Neurofeedback in children with ADHD: Specific event-related potential findings of a randomized controlled trial. Clinical Neurophysiology, 122, 942–950.

Yoo, S., O’Leary, H., Fairneny, T., Chen, N., Panych, L., Park, H. & Jolesz, F. (2006). Increasing cortical activity in auditory areas through neurofeedback functional magnetic resonance imaging. Neuroreport, 17, 1273–1278.

Zoefel, B., Huster, R. J., & Herrmann, C. S. (2010). Neurofeedback training of the upper alpha frequency band in EEG improves cognitive performance. NeuroImage, 54, 1427–1431.