Циљ вежбе:
Упознавање са основним функцијама Arduino IDE


Задатак вежбе:
1. Инсталирање Arduino IDE
2. Допунска подешавања за ОC Linux
3. Прикључивање платформе Arduino ка Arduino IDE 
4. Испробавање примера из фасцикле са примерима
5. Управљање библиотекама


Инструменти које ћемо користити у вежби:
1. Рачунар који је прикључен на интернет
2. Платформа Arduino са USB излазом (на пример Arduino Leonardo)


Теоријски део:
Платформа Arduino представња скуп микроконтролера на бази процесора Atmel, STM и ARM. Сви микроконтролери се програмирају на прилагођеном Ц језику у програмској средини Arduino IDE. Велики део платформи Arduino (осим малих, као што су micro, pro mini) имају идентичан распоред пинова и дозвољавају прикључење унифицираних модула или шилдова (Shield). На свим платформама доступни су аналогни и дигитални пинови, а такође и интерфејси SPI и I2C. За рад са додатним модулима у програмској средини Arduino IDE користи се менаџер библиотека, где се налазе најчешће коришћене библиотеке.
 

 
Преглед информација о Arduino платформи
https://www.arduino.cc/ - официални сајт
https://www.arduino.cc/en/Main/Software - програмска средина Arduino IDE
https://www.arduino.cc/en/Reference/HomePage - приручник са језиком програмирања
http://wiki.amperka.ru/ - Велики сајт са контролерима, модулима, механиком, обради сигнала итд. 
http://arduino-diy.com/ - много информација о прикључивању молула ка Arduinu и примери пројеката са Arduinom 

 

Задатак: Сакупити у табелу информацију о основним микроконтролерима породице Arduino
Назив контролера CPU и радна фреквенција запремина flash памети запремина SRAM радни напон
         
         
         
         
         
         
         
         
         
 
Назив контролера Број дигиталних пинова Број аналогних излаза распоред пинова SPI распоред пинова I2C пинови који подржавају PWM пинови који подржавају прекиде
             
             
             
             
             
             
             
             
             

Већина микроконтролера има подршку USBа (уграђену или издвојену у посебни конвертор) и прикључује се операционом систему као серијски порт. Серијски порт (COM порт) је специјални порт за наизменични пренос података између уређаја. Може бити апаратни (специјални СОМ конектор на матичној плочи РСа), или  
се емулира преко другог апаратног протокола (например преко USBа, као што је случај са Arduinom). Серијски порт се користи за учитавање програма на миктоконтролер, али и код узајамног деловања рачунара и тог програма за миктоконтролер (у 
Arduino IDE тај програм се назива "скеч"). 

Задатак: Опишите могућности серијских портова у ОС породицама Windows и Linux (UNIX) и методе програмског узајамног деловања с њима

 

 

Скеч за микроконтролер Arduino предсавља фајл са наставком .ino, који садржи код на језику Ц или Ц++. Код се састоји из неколико основних делова:
1. Прикључивања заглавних фајлова библиотека
2. Објављивања глобалних промењивих, констатни
3. Опредељавања функција,структура и класа које чемо користити
4. Функције setup() - функција која се извршава једном на почетку и служи за почетна подешавања: установљавање пинова, укључивање серијског порта, подешавања 
SPI и I2C интерфејса. 
5. Функције loop() - функција коју извршава микроконтролер у бесконачној петљи и у њој се дешава главни део програма

После учитавања програма на микроконтролер он ће се чувати, чак и ако се 
Arduino искључи, све док не напишемо и учитамо нови програм. 

Израда вежбе:

1. Инсталирање Arduino IDE
Отворите веб претраживач, идите на сајт: https://www.arduino.cc/en/Main/Software и тамо преузмите верзију програмског окружења која одговара вашем рачунару. Када су ове лабораторијске вежбе писане последња верзија је била 1.8.3. Покрећемо инсталатера за ОС Windows или распакујемо архиву

2. Допунска подешавања за ОC Linux
Да би било могуће прикључити платформу програмском окружењу на ОС Linux, неопходно је додати корисника у групу dialout. То можете урадити или уз помоћ стандардног интерфејса управљања корисницима и групама (ако је присутан) или командом:
$ sudo usermod -aG dialout

3. Прикључивање платформе Arduino ка Arduino IDE 
Прикључимо платформу за рачунар USB каблом. У програмском окружењу указујемо платформу коју користимо (пише на платформи како се зове).


Затим указујемо нужни порт.


На ОС Windows имена портова ће бити у виду COM1, COM2, и тако даље. Кликом на ставку менија "Инструменты => Get board info" можете проверити да ли се на изабраном порту заиста налази наша платформа. 

4. Испробавање примера из фасцикле са примерима
Бирамо из библиотеке примера скеч Blink (Файл => Примеры => 0.1 Basics => Blink). Проверавамо изабрани порт и платформу. Притиснемо дугме Загрузить (учитати) () или одабирамо "Скетч => Загрузка". После учитавања скеча диода на платформи је дужна да светли једном у секунди.

5. Управљање библиотекама

Понекад је у току рада неопходно прикључити скечу неке додатне библиотеке, као на пример при раду са различитим уређајима. За то је пре свега неопходно прикључити одговарајућу библиотеку: "Скетч => Подключить библиотеку => Управление библиотеками". У менаџеру библиотека постоји велики број библиотека за рад са различитим модулима/ протоколима и сл. После учитавања библиотеке потребно је да је прикључимо ка скечу. Као пример прикључићемо једну од стндардних библиотека  Wire. Бирамо Скетч => Подключить библиотеку => Wire. При овоме IDE ће аутоматски добавити измене које су неопходне за прикључивање библотека у скеч. На врху фајла скеча је дужно да се појави ред:#include <Wire.h>.

Задтак: Нађите у менаџеру библиотека библиотеке за рад са уређајима за температуру и упишите их у списак (без установе).

 

Формирајте утиске о лабараторијској вежби. Да ли у опису вежбе постоје нејасни делови?