Једна од најважнијих операција у електроници јесте појачавање. Појачавање је процес при којем се снага сигнала увеличава. Сада ћемо за пример узети и размотрити систем управљања аутомобила: захваљујући хидраулици мали напори који производи возач са воланом, претварају се у знатно веће напоре предњих точкова аутомобила. На овом примеру можемо посматрати основну сврху појачавања: мали улазни сигнал користи се за управљање много снажнијим излазним сигналом.  

У електроници најпростији пример појачивачког уређаја представља релеј. Релативно слаби улазни сигнал користи се за управљање електромагнетом, који привлачи иглу и затвара контакте. Ти контакти наводе моћни излазни сигнал да путује даље на следећи део кола.  

1. Излази кућишта
2. Електромагнетно кућиште
3. Опружна шарка
4. Покретна гвоздена плочица (игла)
5. Контакти, причвршћени у изолационом материјалу 
6. Комутирано коло

Иако си и сада користе у снажним колима релеји се све чешће замењују електричним уређајима. 

Електрични уређаји за појачавање се обично сматрају активним компонентама, за разлику од елемената кола који ништа не појачавају, таквих као отпорници, кондезатори, индуктивна кућишта, које се обједињују под називом пасивне компоненте.  

Биполарни транзистори су најраспрострањенији активни уређаји у електроници. Да бисмо размотрили унутрашњу структуру транзистора потребно је довољно добро знање о миктоелектроници. Зато и нећемо разматрати то питање, те ћемо одмах прећи на објашњанање тога шта све може тај уређај. Транзисто ћемо сматрати за "црну кутију" која се графички представља на следећи начин: 

На цртежу горе су представљена два типа биполарних транзистора: PNP и NPN. Ми ћемо радити само NPN транзистрима. За PNP транзисторе важе сличне шеме. Погледајмо сада на цртежу ниже како се условно означавају контакти транзистора: К - Колектор, Б - База, Е - Емитер.


Код рада са транзисторима важно је запамтити да они представљају уређаје за појачавање, којима се управља струјом (не напоном): ако мала струја улази у базу то доводи до знатно већој струји колектора. 

Задаци

1. Појачавање сигнала

   Коментар:
   Пре него што пређемо на задатак погледајмо пинове транзистора BC547, који ћемо користити у вежби. Узмите транзистор у руке. Окрените га тако да његова равна страна (лице) гледала на вас. Ако гледамо с лева на десно, први контакт је колектор, затим следи база и на крају је емитер. 
   
   Опис вежбе:
   1) Подесите напон лабораторијског извора струје на 5 волти
   2) Направите шему која се састоји из лабораторијског извора струје, лампе Л, транзистора Т, промењивог отпорника r и два амперметра:  
   
   
   3) Постепено смањујте отпорност отпорника док лампа не засветли. Обратите пажњу на резултате. 
   4) Донесите закључак о односу сигнала који управља и сигнала којим се управља
   5) Урадите двадесет мерења струје колектора и базе и на основу тога попуните таблицу.
   6) Фотографишите етапе вежбе
    

2. Појачавање сигнала "Шема Дарлингтона"

   Коментар:
   Понекад је улазни сигнал толико мали да га је немогуће појачати само са једним транзистором до нивоа где се он може регистровати. У том случају користи се више транзистора. У овој вежби ћемо размотрити најпростију шему са два транзистора Дарлингтонову шему
   Опис вежбе:
   1) Као и у прошлом задатку подесите напон на извору на 5 волти
   2) Направите шему која се састоји из лабораторијског извора струје, лампе Л, два транзистора Т и два амперметра. Не заборавите да донесете још неке закључке. 
   
   3) Затворите излазе својим прстима (није опасно). У том тренутку кроз тело ће проћи јако мала струја. Појачаћемо тај сигнал тако да он буде довољан за светљење диоде. 
   5) Донесите закључке о односу сигнала који управља и сигнала којим се управља. Упоредите резултате са резултатима из предходне вежбе (Колико пута је мањи сигнал који управља?). 
   6) Фотографишите етапе вежбе